latinica  ћирилица
25/01/2016 |  22:21 ⇒ 22:24 | Аутор: novosti.rs

Први симптоми да старост "куца на врата"

Вријеме је релативно, па је многим особама крилатица "године су само број", јер не обраћају пажњу на крштеницу чак и када их други подсећају на њу. Они се осјећају младо и полетно без обзира на то што године пролазе...
Илустрација (Foto: lovethatface.com) -
Илустрација (Foto: lovethatface.com)

Ипак, ако занемаримо егзактне подсјетнике, зажмуримо пред годином рођења, не бројимо боре и сиједе власи, не размишљамо о томе да су нам школски другови одавно постали родитељи, постоји још симптома који показују да полако старимо. Па тако, када неке од ствари са овог "списка" почну да нам сметају, вријеме је да признамо - више нисмо млади!

* Чудимо се како то да нас више радује вечера код куће, уз телевизију и књигу, него излазак у провод. До јуче смо стално тражили разлог да изађемо, славимо, а данас смишљамо разна оправдања да вече проведемо ушушкани у топлу постељу.

* Излазимо са друштвом из услов да мора да буде викенд, како бисмо се послије наспавали, јер више нисмо у стању да "преживимо" обавезе на послу послије непроспаване ноћи.

* Бирамо мјеста у којима музика није гласна, јер не можемо да се надвикујемо са пријатељима. Кафићи, кафане и пабови у којима смо "оставили дане и године", одједном су нам превише бучни и загушљиви.

* Све мање пјесама и музичара препознајемо када изађемо на популарна мјеста у граду, гдје се углавном скупљају "клинци" који одлично знају сав репертоар.

* Гдје год да кренемо, важније нам је да смо топло и комотно обучени, док је мода у другом плану. Посматрамо младе и питамо се како им није хладно у танким јакнама, кратким сукњама, раскопчаним џемперима... Једва се присјећамо да смо и ми некада тако излазили у зимским данима, а сада се тресемо као прут у бундама, дебелим јакнама, омотане у шал.

* Тинејџери у градском превозу нам сметају, јер су бучни и иритантни. Не разумијемо њихов смисао за хумор, нервира нас како се "клибере" и понашају.

* Када видимо да се момак и дјевојка љубе на јавном мјесту, преврћемо очима питајући се како их није срамота, заборављајући да млади на крилима првих љубави не примјећују никога сем особе у коју су заљубљени.

* Ухватимо себе како све чешће "џангризамо" због временских услова, а до скоро нисмо ни пратили прогнозу нити је она могла да нам мијења планове.

* Све мање осјећамо дужност да старијима уступамо мјесто у превозу, јер мислимо на то како и нас боле леђа и ноге.

* Дружење са пријатељима све чешће почиње и завршава се разговором о здравственим проблемима (кога шта боли, ко иде код физијатра, који природни лекови су најбољи).

* Пријатељи нас опомињу да нам је узречица постала "У моје вријеме није било тако..."

* Питамо се како је могуће да је неко тако млад дошао до челне позиције, а јуче се "испилио".

* Више нам није важно само да негде отпутујемо, већ и под којим условима. До прије неку годину смо могли да љетујемо у камп приколици и супер се проведемо са друштвом, а данас тражимо што комфорнији хотел, више оброка, а мање пријатеља. Путујемо најчешће у двоје, авионом јер више не можемо да се "клацкамо" аутобусом.