"Кустендорф" важна прилика за младе ауторе
Игор Симић, чији је филм "Наши чувари" у такмичарском програму овогодишњег Кустендорфа, види значај фестивала у упознавању што више људи, дружењу из чега може да проистекне и неки заједнички пројекат.Симић каже да су и лична искуства редитеља, о којима слуша на радионицама, врло битна.
"Матео Гароне је уложио сопствену кућу да би снимио филм и филм није прошао баш најбоље, али он је искрено причао о томе. Лична искуства редитеља су страшно битна зато што је онда нама лакше када улазимо у неки наш пројекат", истакао је Симић, који припрема први дугометражни филм посвећен његовој генерацији и њиховом потенцијалу "да спасу свијет од апокалипсе која стиже".
Стефану Иванчићу, који неколико година долази на Кустендорф, пажњу је привукао нови програм "Деколонизовање филма" и остварења "Њемачка младост" Жана Габријела Периоа и "Планине могу да оду" Ђије Жангкеа.
О такмичарским филмовима каже да су другачији, баве се темама које су релевантне на свјетском нивоу и одговарају програмској селекцији фестивала.
"Кустендорф је интересантан за младе људи који желе да се баве филмом у Србији, имају могућност да дођу и виде велике свјетске ауторе, причају са њима и погледају филмове које не би имали прилику виде негдје другдје, а опет студенти филмске режије чији су филмови у такмичарском програму имају прилику да добију неку врсту видљивости, јер су у првом плану фестивала, то је јако битно за почетника", оцијенио је Иванчић.
Најснажнији утисак на Косту Ристића, студента филмске режије, који у такмичарском програму учествује са својим кратким филмом "Ружа ветрова", оставио је такође нови програм фестивала "Деколонизовање филма", који је значајан "нарочито сада када се поново буди тај антиимперијалистички и антиколонијални покрет".
Кустендорф, према његовом мишљењу, пружа прилику младим ауторима да прикажу своје филмове.
Ристић припрема филм који ће бити његов завршни мастер рад и за који је добио средства на конкурсу Филмског центра Србије и има утисак да се посљедње двије године ситуација у кинематографији мало поправља, мада, наглашава, и даље недостају читаве структуре, биоскопи, институције које би држале целу ту индустрију.
Марко Грба Синг први пут је дошао на Кустендорф 2009. како би срео Џима Џармуша и од тада долази сваке године, два пута је имао филм у такмичарској селекцији (2012. и 2016).
"Нисам знао ни како цео овај фестивал функционише, али видио сам да је било врло приступачно, могао си да приђеш великим звијездама и то се очувало до данас. Та интима овдје је супер, што се сви срећемо. Још увијек ми све ово прија, сваки пут нешто ново откријем и постоји континуитет у довођењу великих људи из свијета филма", рекао је Синг Танјугу.
За њега је сваки нови филм нешто ново и значи му да чује туђа искуства о снимању филма.
Синг и Иванчић заједно ће режирати играно-документарни филм о српском Дон Кихоту и Санчо Панси. Ангажовали су натуршчике, добили новац за развој сценарија и за развој пројекта, те се надају да ће током ове године снимати.