Требиње- Симпозијом о теологији у јавној сфери
Хришћански идеал једнакости и солидарности мора остати стуб етике у црквеним заједницама, али није могућ у економији, која као предуслов развоја и раста захтијева неједнакост, један је од закључака посљедње сесије "Економија и морал" на Трећем годишњем скупу "Теологија у јавној сфери", у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Професор Даница Поповић сматра да је неједнакост именентна људској природи као потреба да се буде бољи, другачији и успјешнији од других, те да "нико не јури за богатством да би га послије подијелио сиромашним".
"Економија то мора да дозволи, јер ако то покаша да спријечи људи ће потражити неку другу средину. Зато Новак Ђоковић није држављанин Србије него Монака. Задатак и Србије и Републике Српске је да направи такве законе и институције да би се неко као Новак Ђоковић вратио и да сви можемо сутра да будемо двадесет пута богатији него данас", истиче Поповићева.
Она каже да човјек може бити богат, а уједно и моралан. "Рецимо Бил Гејтс је најбогатији човјек на свијету, а велики је донатор за дјецу Африке", рекла је Поповићева.
Владислав Топаловић са Богословског факултета у Фочи истакао је да црква, иако прихвата реалност неједнакости, увијек мора остати заједница солидарности богатих и сиромашних. Топаловић одбације као предрасуду свако повезивање православне етике са неразвијеношћу православних земаља, јер су, како је истакао, узроци економског сиромаштва ових друштава много комплексинији, а прије свега у вези сзу са географским околностима и немају везе са религијском етиком.
"Ово окупљање било је у сврху образовања и проширивања нашег знања и свијести о времену, о свијету у коме живимо, да кажемо да смо имали један једини циљ. Тај циљ је да све ово буде на корист и да наши умови, срца и наше биће буде богатије, а самим тим и пространије за добро и за другога и за нас саме", истакао је владика Григорије.
Он је захвалио свим учесницима и посјетиоцима који су претходних дана присуствовали скупу и били активни учесници, те дијалогом, ставовима и размишљањима о актуелним темамама допринијели да симпозијум буде успјешан.
Подсјећајући на изванредне сесије на којима су учествовали људи различитих професија, вјера и нација, владика Григорије је оцијенио да је на синоћњој сесији о избјегличкој кризи професор Миле Ласић на маестралан начин употпунио све наше страхове од Американаца. Владика Григорије рекао је да му је остало нејасно питање зашто баш сви воле да живе у Америци, али да, ипак, још увијек једино у Америци има слободе и да можеш напредовати ако си паметан.
Према његовим ријечима, код нас је највећа туга што нас млади људи немају гдје да афирмишу таленте, немају гдје да их пласирају, не могу да их развију.
"То је нешто што је јако повезано и са економијом и са теологијом и Светим писмом. Бојим се да је врло опасно вријеме и простор у којем није дозвољено умножавати таленте. Зато сам ја на тој страни, иако сам свјестан свих тих недостатака", истакао је владика Григорије.