Јовановић: Нема Закона о реституцији због прећутне сагласности
Парох сарајевски протојереј Вања Јовановић сматра да у БиХ деценијама након рата још нема закон о денационализацији /реституцији/, иако су постојали разни приједлози, због прећутне сагласности свих структура у БиХ.
Јовановић је у интервјуу Новинској агенцији Републике Српске "СРНА" истакао да се држава увијек потруди да преувелича вриједност имовине која је предмет реституције како би они који одлучују, а то су међународне финансијске институције, "упалиле црвено свјетло, а не жуто или зелено".
"Сјећам се да је посљедњи приједлог предвиђао износ од толико милијарди евра да би цијела држава могла поново изнова бити направљена", истакао је Јовановић, наводећи да је веома интересантно да је тај приједлог и прорачун радила експертска комисија са сједиштем у национализованој згради Богословије Српске православне цркве /СПЦ/ у Сарајеву.
Он наглашава да је на појединим подручјима у БиХ, гдје су вјерници одређене цркве или вјерске заједнице у већини, велики дио имовине враћен и да је понегдје тај проценат скоро стоодстотни.
"Генерално, цркве и вјерске заједнице немају пуно имовине у БиХ, на примјер сви заједно 3.000 станова, али је проблем за садашње кориснике то што се она налази у градовима. Проблем су и пословни простори и тренутне елите које их користе", каже Јовановић.
Он сматра да Република Српска, поготово Бањалука, и прије доношења закона о реституцији, предњаче у враћању имовине црквама и вјерским заједницама као изворним власницима.
"Нажалост, није постајао реципрочан однос кад је у питању Сарајево. Он није ни тражен", рекао је Јовановић. Истичући да би правда и добра воља у враћању имовине цркава и вјерских заједница требало да буду присутне на цијелом простору у оба ентитета, Јовановић констатује да, нажалост, о томе није постојао чак ни реципроцитет.
"Било би добро да се попише сва имовина на цијелом простору БиХ која је враћена црквама и вјерским заједницама прије доношења закона о реституцији. Тада би имали јасну слику шта је коме и колико враћено на одређеном подручју", предложио је Јовановић.
Према његовом мишљењу, тешко је процијенити колико је вриједна националнизована имовина СПЦ у Сарајеву која треба да јој буде враћена, посебно, јер је ријеч о различитој врсти имовине и различитим случајевима.
НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА ИМОВИНЕ СПЦ
Према непотпуним подацима, комунистичке власти су од СПЦ у годинама послије Другог свјетског рата одузеле и национализовале тридесетак стамбених кућа са 6.400 метара квадратних, пет стамбено-пословних зграда са 11.500 метара квадратних, велики број пословних простора са 1.500 метара квадратних и скоро 50.000 метара квадратних земљишта.
"Негдје је национализована земља па је подигнута зграда као што је случај са зградама на Маријин двору у којима су смјештени Парламентарна скупштина БиХ и Савјет министара БиХ. Негдје је одузета имовина која је срушена или премјештена, а ту направљено нешто друго као дворана `Зетра` на православном гробљу...", појаснио је Јовановић.
Земљиште на којем су изграђене двије зграде за потребе највиших институција БиХ, па чак и дио Хотела "Холидеј ин" - 18.500 метара квадратних или 18,5 дунума - до 1941. године било је у власништву СПЦ и ту су требали да буду изграђени зграда Богословије и православни храм.
Кад је ријеч о враћању СПЦ зграде Богословије у Сарајеву, са око 3 000 метара квадратних простора, парох сарајевски наглашава да тај процес није стигао нидокле, јер нема добре воље.
"Богословија је питање добре воље, јер је зграда враћена указом СР БиХ прије рата. Нажалост, за разлику од других цркава и вјерских заједница у Сарајеву, када је ријеч о здањима високошколских вјерских установа, СПЦ није ушла у посјед", напомиње Јовановић.
Истичући да му је јасно што те добре воље нема у Федерацији БиХ, он указује да ње нема нема ни у Републици Српској, изузме ли се интересовање медија за ту тему.
"Реците ми када је било који српски политичар из било које институцији власти у Републици Српској и БиХ поставио ово питање? Ја сам од 1998. године присутан у овој теми и за такав случај не знам", рекао је Јовановић.
ПРИВАТИЗАЦИЈА ПРИЈЕ ДЕНАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ
Говорећи о закону о откупу станова у ФБиХ, којим су откупљивани и станови у власништву СПЦ који су национализовани, Јовановић је истакао да су комунисти, који су направили цијели хаос око имовине, одузимали је за "општу корист", а данашње власти је присвајају као своју.
Јовановић упозорава да је проблем што је извршена приватизација прије денационализације.
На основу федералног закона о откупу станова дозвољен је откуп станова са станарским правом без обзира да ли су они били национализовани, чиме су федералне власти омогућиле да већ отуђена имовина СПЦ буде још једном отуђена.
"Сви процеси који су се требали догодити након доношења закона о реституцији, као што су разне приватизације и откупи станова, спроведени су, а да ми још нисмо озбиљно почели ни разговарати о реституцији. Поставља се питање шта ће бити враћано када буде донесен тај закон", нагласио је Јовановић.
Међу зградама које су одузете су и три које су припадале Управном одбору Патријаршије СПЦ.
Један од највећих објеката који је у Сарајеву одузет СПЦ свакако је Палата Црквено-школске општине, односно стамбено-пословна зграда преко пута Старе српске православне цркве на Башчаршији, са 24 стана и 18 пословних простора.
"Како год, Црква може чекати без обзира на донесене законе. Односно, ако све овако настави, без обзира на све те откупе и приватизације, шта ћемо ако се исто питање актуелизује за 50 година? Колико смо сигурни у туђој имовини и за колико времена?", упитао је Јовановић.
Он је посебно указао на чињеницу да се у земљишњим књигама за национализовану имовину СПЦ мијењају, стерилишу и уништавају подаци.
Јовановић истиче да је смјешно и трагично рећи да се на извадку за исту парцелу сваке године налази различита квадратура.
"Црквена општина сарајевска је у судском спору у вези са простором који је у нашем изворном власништву, због којег смо од Општине Стари Град Сарајево тужени и процес изгубили. Овај неморални, неправедни и исцрпљујући процес трајао је више од једне деценије. Стижу нам на наплату огромни износи које није могуће измирити", навео је Јовановић један од многобројних примјера злоупотребе.
Према његовим ријечима, у једном случају у којем се радило о имовини СПЦ представници актуелних власти чак су написали да нема имовине СПЦ, јер нису знали шта да напишу.
Он сматра да се све то чини с циљем угрожавања црквено-вјерског живота преосталих православних житеља Сарајева.
"Све су то јадни и биједни покушаји добијања на времену и стерилисања одређених простора, али се копије документације из времена Аустро-Угарске чувају у Бечу. И ми имамо своју архиву. А и комунисти, када су одузимали имовину, ако су ишта урадили како треба то је да су до у центиметар записали шта су одузели", напомиње Јовановић.
СУДБИНУ СПЦ ДИЈЕЛЕ И СРПСКА УДРУЖЕЊА И СТАРЕ СРПСКЕ САРАЈЕВСКЕ ПОРОДИЦЕ
Он потврђује да судбину СПЦ кад је ријеч о национализованој имовини дијеле и српска друштва, удружења, задужбине и старе сарајевске српске породице.
До своје имовине не може да дође ни Коло српских сестара "Света Текла", Српско пјевачко друштво "Слога", а бројних кућа и имања познатих сарајевских српских породица Јефтановић, Деспић, Живковић, Обреновић, Спасенић... више нема. На њиховом мјесту сада се налазе пословни објекти и небодери.
У згради бившег Дјевојачког завода, који је водило Коло српских сестара "Света Текла", у којем је до пред посљедњи рат у БиХ био Студентски дом "Младен Стојановић", сад је Кантонално тужилаштво.
Зграду је поклонила Колу српских сестара позната српска добротворка мис Аделина Ирби.
Јовановић наглашава да национализована црквена имовина, заједно са имовином њених вјерника, чини највећи дио имовине у Сарајеву.
"То сви знају. Зато све то и јесте толики проблем. Но, даће Бог а и одређене наше активности да се, ако ништа друго, ово сачува у историји и за будућност наше дјеце", поручио је Јовановић.