Горњи Вакуф или Ускопље најбољи показатељ националне подијељености у ФБиХ
Двадесет година од завршетка рата у БиХ у овом градићу у ФБиХ, у Средњебосанском кантону, све је у потпуности подијељено на хрватску и бошњачку страну.
Градић има два назива, баш као и средња школа, у којој постоји спрат за Бошњаке и спрат за Хрвате.
Директор подијељене школе сматра да политика "трује родитеље, а родитељи дјецу".
Он каже да би "волио да се дјеца помијешају, а да свако говори својим језиком".
Централна градска улица има линију, која је невидљива, али која јасно дијели хрватски од бошњачког дијела.
Када неко оде у општину по документе или неопходне папире, администрација ради посебно за Хрвате, а посебно за Бошњаке. Зато свако, у зависности од националности, иде на "своје" шалтере.
Упркос покушајима појединаца да промијене ствари, људи и даље живе као у деведесетим годинама, односно, не мијењају националне и вјерске погледе.
У међувремену, они који немају више стрпљења да чекају на бољи живот продају имовину и одлазе у свијет.
Горњи Вакуф/Ускопље само је један од примјера националних и вјерских подјела у ФБиХ, које ни двије послијератне деценије нису премостиле.
Аналитичари подсјећају да су пропали сви међународни покушаји и притисци да се подијељени Мостар врати у предратно стање.
Хрвати желе да Мостар буде њихов "пријестони град", а Бошњаци желе да избришу границе.
Данас Мостар има јасну линију подјеле по општинама које припадају једном и другом дијелу града, а становници, у зависности од националне припадности, воде одвојене животе од политичке, здравствене, културне до спортске сфере интересовања.