Тужилаштво БиХ подигло оптужницу против Милана Мандића (ВИДЕО)
На терет им се ставља изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости – због тога што је Мандић у интервјуу изјавио како је у Братунцу и Сребреници почињен геноцид и то 1992. и 1993. године, а да је 1995. године био осветнички злочин.
Милану Мандићу у последњем рату, убијено је каже, 38 чланова породице. Посмртне остатке четири рођака и оца Боже, још није сахранио. По сарајевским гробницама тражи их четврт вијека. Прстом је упирао на селективан рад бх. тужилаца, Института за нестале и Амора Машовића. И чекао да сарајевске убице сједну на оптуженичку столицу. Умјесто тога, по свему судећи, дочекаће да у једну од тих столица лично сједне.
За Мандића, остале оптужене и њихове адвокате оптужница је још тајна. Тужилаштво БиХ, иначе ревносно у публиковању када су Срби у питању, ову још скрива. Штура потврда да је оптужница подигнута, међутим, стиже из Суда БиХ, али како истичу, нису у могућности дати више информација.
Још у фази истраге, средином прошле године, из Тужилаштва је саопштено, шта је то засметало наводно неименованом подносиоцу кривичне пријаве и поступајућем тужиоцу Изету Одобашићу, коме није сметала монструозна честитка са посмртним остацима упућена свим српским званичницима поводом Дана Републике, а која је претходила спорном интервјуу.
Није сметало ни претходно поређење Републике Српске са нацистичком Њемачком и српског народа са нацистима. То за Одобашића и његове колеге није изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости. Изјава о страдању Срба Подриње – јесте и то толико да су “заборавили“ чак и, како закон налаже, да се претходно обрате Регулаторној агенцији за комуникације.
Владо Адамовић, адвокат Елта ТВ каже да из тога слиједи логичан закључак да је неко превише журио да се поднесе кривична пријава прије него је струка, а РАК је дио струке, дакле регулатор, дао своје мишљење.
Да су разни сарајевски регулатори, током рата и послије њега, радили свој посао, Мандић не би више од 20 година трагао за оцем Божом који је одведен са кућног прага. Можда не би ни његову 68-годишњу неписмену мајку, ратно сарајевско правосуђе осудило на двије године затвора због наводног снајперисања. Нити би његов брат – логораш био пресуђен на смртну казну- чак два пута. И то у истом оном логорашко – правосудном комплексу у којем ће да суде и Милану.
"Сада се види колико Тужилаштво ради непристрасно и објективно. Без обзира да ли сам ја жртва злочина или учесник, против мене мора бити подигнута оптужница јер сам Србин", каже Мандић.
На једној страни су некажњено вишегодишње понављање о искривљеној историји – о жртвама и злочинцима. Пресуђивање и прије пресуде. На другој, умјесто злочинаца - прогон жртава и ућуткивање истих о властитој голготи – јасни су у српским удружењима.
"Да ли је правда да ја као мајка не смијем проговорити да је дијете убијено, и да ли као супруга не смијем проговорити да је мој муж убијен и да до данас не знам гдје су му кости", огорчена је Милена Кулина.
Неправедној правди из бх. правосудног комплекса, Срби су свједочили свих претходних година. Углавном кроз изречене дуготрајне затворске казне на једној страни и доказе о злочинима у ладицама, на другој!
Да ли је најновија – ретуширана и притајена слика бх. правосуђа – злочинци на слободи – жртве у судници!?