latinica  ћирилица
25/02/2016 |  11:23 ⇒ 11:40 | Аутор: Вечерње новости

Кад срце "трепери" треба спријечити шлог

Антикоагулантна терапија може да умањи ризик од можданог удара због атријалне фибрилације.
Срце (Фото: Thinkstock) -
Срце (Фото: Thinkstock)

Треперење преткомора или атријална фибрилација значајно повећава опасност од настанка можданог или срчаног удара. У таквом ризику је чак око два одсто популације, или приближно 140 милиона људи у свијету, а стручњаци процјењују да ће се до 2050. године број обољелих удвостручити.

Због учесталости ове патологије, све важнија је превенција. Развојем нових фармацеутских формула, сада, тврде љекари, може да се спасе много живота, првенствено захваљујући оралној антикоагулантној терапији.

На осмом стручном регионалном састанку у Бечу о антикоагулантној терапији, који је организовала компанија "Берингер Ингелхајм", стручњаци су упозорили да је атријална фибрилација у порасту свуда. А да чак 40 одсто оних који су у ризику није под терапијом која може да спријечи мождани и срчани удар.

Не постоји једно рјешење за све пацијенте. Превенција, као и лијечење, мора да буде индивидуално прилагођена - каже, за "Новости", професор Џорџ Никенинг, интерниста-кардиолог Универзитетске клинике у Бону. - Када доносимо одлуку о томе шта је најбоље рјешење за сваког пацијента, морамо да узмемо у обзир и да ли узима неке друге лијекове, да ли има придружене болести...

На антикоагулантној академији у Бечу, којој је присуствовало око 400 стручњака из 17 држава, упозорено је да сваке године шлог доживи пет одсто пацијената са атријалном фибрилацијом који нису узимали антикоагулантну терапију.

С друге стране, лијекови који спријечавају згрушавање крви и стварање тромба повећавају ризик од крварења, а најопаснија су она унутар мозга.

- До прије десетак година постојали су само антагонисти витамина К, који за 64 одсто смањују ризик од шлога, и за 26 одсто ризик од умирања код пацијената са атријалном фибрилацијом - каже Никенинг. - Они, међутим, имају многобројна ограничења: узак терапијски прозор, протромбинско вријеме треба да буде од два до три, што намеће потребу за лабораторијским контролисањем ИНР вриједности и честим подешавањем дозе, спор почетак и престанак дејства...

Осим антагониста витамина К који су на тржишту присутни већ више од пола вијека, љекарима је сада доступна и терапија лијеком под генеричким именом "дабигатран".

Његовим увођењем у праксу почела је ера тзв. нове оралне антикоагулантне терапије, која ризик од можданог удара код пацијената са атријалном фибрилацијом умањује и до 75 одсто. То је, указали су учеснице антикоагулантне академије, за 26 одсто више од заштите која се постиже примјеном антагониста витамина К.

- "Дабигатран" се даје у сталној дози, па није потребно да се она често подешава или мјери ИНР, а број интеракција са другим лијековима је драстично мањи у односу на антагонисте витамина К - нагласио је доктор Џон Ајкелбум, хематолог Опште болнице Хамилтон у Онтарију и професор Мек Мастер универзитета. - Овај лијек смањује ризик за настанак крварења у мозгу као најтеже компликације оралне антикоагулантне терапије.

Ипак, највећи помак у антикоагулантној терапији, сматрају свјетски стручњаци, десио се крајем прошле године проналаском специфичног антидота за "дабигатран".

- Уз помоћ супстанце идаруцизумаб, сада у потпуности можемо да контролишемо антикоагулантну терапију - истакао је др Ханс Кристоф Динер, неуролог и начелних Одјељења неурологије Универзитета у Есену и председавајући Центра за шлог у Есену. - Овај "противлијек" је као ваздушни јастук у колима: даје нам сигурност која нам је недостајала. Већ послије три минута потпуно елиминише дејство "дабигатрана" и успоставља се нормална коагулација крви, а орални антикоагулант може поново да се да 24 часа послије хитне интервенције.