Линта: Хрвати и даље отимају српске обичаје
Линта је подсјетио да су ојкача и Сињска алка 2010. године уписане у Унескове регистре свјетског нематеријалног културног насљеђа као хрватски обичаји, иако је заправо ријеч о српским.
Он подсјећа да пјесник Ненад Грујичић, аутор антологије "Ојкача" тврди да је ојкача један од аутентичних елемената културе крајишких Срба.
"Као један од доказа Грујичић наводи да је далеке 1899. године научник свјетског гласа Људевит Куба у Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Словена записао да је овај начин пјевања раширен по цијелој Далмацији, али да је посебно омиљен у православним крајевима, те да се у Хрватској може наћи само код православаца избјеглих из Босне или Србије", рекао је Линта за "Блиц" који се у данашњем броју бави темом шта је српско, а шта хрватско.
Он је нагласио и да је Сињска алка српска витешка игра која се одржава у првој седмици августа у Сињу у знак сјећања на побједу над турским освајачима 14. августа 1715. године.
"На тај дан је 700 српских војника из Сиња успјело одбити навалу војске турског сераскера Мехмед-паше-Челића, а у част величанствене побједе над Турцима Сињани сваке године традиционално одржавају витешки турнир познат као Сињска алка. Тада у том дијелу Далмације није било Хрвата", истакао је Линта.
Он је подсјетио да су на Унескову листу као хрватско нематеријално насљеђе уврштена и народна кола динарских Срба "Бећарац" и "Врличко нијемо".
Линта је упозорио да се покушај отимачине српских обичаја наставља и указао да је Драган Павловић - харамбаша српског друштва "Чувари Христовог гроба" из Врлике добио понуду из Загреба да и ова православна традиција буде при Унеску уписана као хрватски народни обичај.
"Чување Христовог гроба је древни обичај који је у хришћанском свијету забиљежен само у Јерусалиму и Врлици, малом мјесту у сјеверној Далмацији. Обичај постоји најмање 400 година. Чувари ступају у цркву, обучени су у народну ношњу Врлике и још девет српских села, предвођени харамбашом, гдје двојица чувара заузимају мјесто сјеверно и јужно од Христовог гроба и гледају Свету плаштеницу", појаснио је Линта.
Он је рекао да овај обичај може остати српски јер је Друштво при Етнографском музеју Србије регистровало и заштитило обичај и традицију као српско национално насљеђе.