Гојазни памте слабије од мршавијих?
Истраживање спроведено на 50 добровољаца показало је да је гојазност повезана с лошијим "епизодним памћењем", захваљујући којем се особа може сјетити сценарија из прошлости с почетком, средином и крајем. То је природан облик памћења, јер мозак на тај начин лакше слаже сјећања, а особа свој живот види као хронолошки слијед догађаја које дијели у поглавља с обзиром на најважније догађаје и прекретнице.
Епизодно памћење врста је дугорочног памћења које се формира у дијелу мозга под називом дорзални хипокампус, а заслужан је за аутобиографска сјећања, на примјер, сјећање на посљедње дружење са пријатељима, али и посљедњи конзумирани оброк. Стручњаци за гојазност све чешће проучавају везу између дорзалног хипокампуса и епизодног памћења јер се сматра да има важну улогу у регулацији исхране.
Резултати истраживања показали су да је код гојазних људи сјећање на недавни оброк мање снажно, због чега чешће посежу за новим оброком. У тесту памћења учествовало је педесет особа чији је индекс тјелесне тежине износио од 18 (здрава тежина) до 51 (врло гојазне особе). Њихов задатак је био да "сакрију" предмете у различита временска раздобља и у различите ситуације приказане на компјутерском екрану. Касније се од њих тражило да се присјете шта су сакрили, када и гдје.
Гојазне особе имале су за 15 одсто слабији резултат од мршавијих испитаника из истраживања. Код особа с већим индексом тјелесне тежине примјећена је слабија сликовитост када је о памћењу ријеч, али нису ништа заборавиле, рекла је за Би-Би-Си др Луси Чик са Универзитета у Кембриџу. Истраживање упућује на то да слабије сјећање на недавно конзумиран оброк који оставља слабији траг у памћењу гојазних људи вјероватно утиче и на њихову слабију способност регулисања количине хране и оброка касније, закључује докторка Чик.