latinica  ћирилица
16/03/2016 |  21:33 | Аутор: Агенције

Нутриционисти никада не би јели ову храну

Када је ријеч о нездравој исхрани, већина замишља екстремно масну храну, међутим, нутриционисти упозоравају да воћне шејкове, кокице и готове супе треба избјегавати, па чак и сендвиче.
Хамбургер (Фото: Thinkstock) -
Хамбургер (Фото: Thinkstock)

Нутриционисткиња Хелен Бонд наводи да, иако супа звучи као здрав избор, најчешће је у готовим паковањима препуна соли и повећава крвни пристисак, док воћни шејкови садрже изузетно висок ниво природних шећера, уз влакна која се уклањају из плода као дио процеса цијеђења. Чак и кокице, које већина види као ужину која не гоји претјерано, могу бити претрпане путером и шећером, чинећи да дневни унос калорија буде много већи него што је препоручљиво.

Сендвичи за доручак

Јаја и сланина не морају бити нездрави, али обрађени састојци у сендвичу за доручак имају обичај да садрже висок ниво масти и мањак хранљивих састојака, истиче Бондова за Мејл онлајн.

„Сендвичи се обично праве од бијелог хљеба, па им недостају влакна. Садрже кобасице и сланину – месне прерађевине са великом количином засићених масти. То није нешто што би требало да се конзумира на дневној бази. Имамо много доказа који указују да прерађено месо подиже ризик од болести“, истакла је Хелен.

Сендвичи намијењени за доручак често су намазани маргарином који додатно повећава количину масти, која може да подигне ниво холестерола у организму.

Такође, сендвичи су доста калорични у односу на друге опције за доручак – као што су каше, воће или интегрални тост и кувано јаје. „Ако сендвич садржи 600 до 700 калорија, то је значајан износ. Доручак би требало да садржи 450 калорија. Пропуштате прилику да започнете дан неким воћем и оброком који садржи влакна“, објаснила је Хелен и нагласила да сендвич као здрав доручак треба да садржи свјеже састојке, као и интегрални хлеб и јаја.

Готова супа

Иако је супа често здрав избор, већ припремљене супе најчешће садрже алармантан ниво соли.

„Неке супе су превише засољене, па би при куповини требало обратити пажњу. Осим соли, садрже разне адитиве и вјештачке боје, па би требало пазити код одабира већ готових супа. Просјечна особа унесе 7,2 грама соли на дневном нивоу, иако је препоручљиво да тај износ буде испод шест грама“.

Воћни шејкови

„Шејкови су окарактерисани као природан и здрав избор, али шећери из воћа заправо додају стотине калорија на дневном уносу“, рекла је Бондова.

Док су шејкови несумњиво бољи од слатких, газираних пића, здравствене предности су, ипак, под знаком питања.

„Многи шејкови који се продају у супермаркетима су веома калорични, са додатим млијеком или јогуртом, сирупом, шећером, чак и кикирикијем и чоколадом. Процес цијеђења такође укључује уклањање влакана. Ово не само да уклања неке од хранљивих материја које се налазе у воћу и поврћу, већ такође пружа мање шансе да се осјећамо сито током дужег временског периода“.

Када се дуго конзумирају, кисели воћни сокови могу и да оштете зубну глеђ.

Бијели хљеб, тјестенина и пиринач

„Бијеле“ житарице обезбјеђују до 75 одсто мање хранљивих састојака као што су витамин Е и селен. Такође имају веома висок гликемијски индекс (ГИ) - начин рангирања угљених хидрата у намирницама на основу тога колико брзо повећавају ниво шећера у крви.

Према ријечима Хелен Бонд, да би се то ставило у контекст, чиста глукоза има рејтинг од 100 глукемијског индекса, иако је препоручљиво мање од 55 – бијели пиринач има 98 ГИ, корнфлекс 84, а бијели хљеб има 70 ГИ.

„То значи да се брзо вари и тако се добија брз раст шећера у крви и количина нивоа енергије, која затим опада. Онда сте опет гладни“, објаснила је ова нутриционисткиња.

Савјетује замјену бијелих, обрађених угљених хидрата њиховим „браон верзијама“ то јест интегралним хљебом, смеђим пиринчем или интегралним житарицама за доручак, као што је зоб.

Њихов низак гликемијски индекс значи да спорије улазе у крвоток, што доводи до стабилнијег пораста шећера у крви и енергетског нивоа.

Кокице

Кокице се све чешће карактеришу као здрава и нискокалорична ужина.

Ипак, често се „гуше“ у путеру и шећеру и зато је важно обратити пажњу када уносите кокице, рекла је Бондова.

„Кокице су интегралне, тако да могу бити мала ужина. Али када почнете са додавањем ствари на њих се јавља проблем. Редован унос хране која је умочена у путер или шећер само додаје калорије. Кокице се промовишу као безбиједна ужина. Али будите обазриви око додатака“.

Бијела чоколада

„Бијела чоколада није 'права чоколада', јер заправо не садржи никакву какао масу“, истиче Бондова.

Што је већи проценат какао масе у чоколади, већи је садржај флавоноида. Флавоноиди су једињења која се налазе у воћу и поврћу, антиоксиданти су, а могу да буду здрави јер штите ћелије од оштећења.

Такође се налазе у вину и чају и вјерује се да не само да помажу код губитка тежине, већ и да штите мозак и срце.

Нутриционистички, постоји потпуна разлика између бијеле, млијечне и обичне или тамне чоколаде – много здравији флавоноиди налазе се у тамнијим чоколадама.

„То значи да чоколада са минимум 70 одсто какао масе садржи око два пута више антиоксиданата него многе млијечне чоколаде. Бијела чоколада не садржи ништа од тога“.

Умјесто тога, направљена је од какао путера, због чега је укус кремаст и гладак.

„Са пуно шећера и млијека, чврсте материје имају висок садржај масти, шећера и калорија – 25 г бијеле чоколаде има око 7,7 г масти, 14,5 г шећера (око три кашичице) и 132 калорије. Умјесто тога, нека ваша сљедећа чоколадна посластица буде тамна чоколада у којој треба уживати у малим количинама – око 25 г“, закључује Хелен Бонд.