Тијелу треба 150 микрограма јода дневно
Подаци Свјетске здравствене организације и Уницефа показују да и у 21.вијеку у многим земљама свијета постоји проблем контроле дефицита јода. Сматра се да око милион особа на континенту има проблеме везане за недостатак овог минерала.
Јер, у већини земаља природан садржај јода у намирницама недовољан је да обезбиједи дневне потребе. Јод је есенцијални микронутријент који се у људском тијелу налази у количини од 15 до 20 милиграма. Скоро сва количина јода налази се у штитастој жљезди. Елементарни јод неопходан је за синтезу хормона штитасте жљезде, тироксина (Т4) и тријодтиронина(Т3). Хормони штитасте жљезде укључени су у метаболичке процесе скоро свих ћелија у организму, а посебно су значајни за развој можданог ткива.
Према ријечима проф. др Љиљане Трајковић Павловић, специјалисте хигијене (Институт за јавно здравље Војводине), недостатак јода у феталном периоду и у току неколико првих година живота може да има снажан негативан утицај на развој можданог ткива и свих других посљедица:
- Нарочито тешке посљедице по плод настају уколико постоји недовољан доток хормона штитасте жљезде мајке преко плацентарног крвотока у прва два триместра трудноће. Недостатак хормона штитасте жљезде у том периоду има за посљедицу тешке неуролошке и менталне поремећаје као што су глувоћа, лош вид и врло ограничен интелектуални капацитет. Дефицит јода у току посљедњег триместра, у периоду убрзаног развоја мозга, за посљедицу има застој у расту и сексуалном развоју који су обично удружени са блажим неуролошким поремећајима.
Недостатак јода у исхрани у каснијем животном добу праћен је увећањем штитасте жљезде (гушавост), смањеном функцијом (хипотироидизмом) и блажом менталном и физичком ретардацијом. Величина штитасте жљезде у сразмјери је са дефицитом јода. То значи, што је дефицит јода већи, већи је и волумен штитасте жљезде.
Према ријечима наше саговорнице, садржај јода у намирницама зависи од садржаја јода у тлу. Присуство веће количине тиоцијанта, изоцијаната, нитрата, флуорида, калцијума, магнезијуме, и гвожђа у намирницама може да омете апсорпцију јода. Већу количину нитрата, изоцијаната и тиоцијанта садрже биљке купусњаче као што су купус, броколи, кељ, карфиол и многе друге биљаке. Уколико је унос јода оптималан, негативан утицај наведених састојака се не очекује.