У Српској смaњен број обољелих од туберкулозе (ВИДЕО)
Према подацима Свјетске здравствене организације, у свијету сваке године од туберкулозе умре око 1,5 милиона људи, али да од 2000. до 2014. године активним ангажманом спашено је око 43 милиона људи, рекао је виши стручни сарадник за јавно здравство у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић.
"Туберкулоза је изљечива болест, а за обољеле наш систем је обезбиједио квалитетну дијагностику и лијечење, јавно-здравствени рад и надзора над лицима која би усљед контакта са њима могли да оболе", рекао је Шеранић.
Према његовим ријечима, борба против туберкулозе у Српској проводи се на основу Програма контроле туберкулозе од 2013. до 2017. године, који је припремљен на основу препорука СЗО.
"Туберкулоза се перципира као болест сиромаштва, али се се не смије заборавити и да је она доста везана за инфекцију ХИВ вирусом. Циљ искорјењивања туберкулозе до 2035. године који је поставила СЗО је изузетно захтјеван", рекао је Шеранић.
Национални координатор за борбу против туберкулозе Младен Дуроњић изјавио је да је у прошлој години години од туберкулозе умрло седам лица, док је највећи број обољелих у бањалучкој и добојској регији, а најмањи у фочанској и требињској.
"Када је ријеч о старосној структури, било је троје обољеле дјеце до 14 година, али она нису имала екстремно тешке форме туберкулозе и међу умрлима није било дјеце. Умиру они који се не јаве на лијечење, који су запуштени и који имају придружене тешке болести", рекао је Дуроњић.
Он је додао да је инциденца у Српској 26 обољелих на 100.000 становника, док је у свијету 55, те да је циљ СЗО да се до 2025. године инциденца обори за половину.
"И поред контунуираног пада инциденце ових година, ми носимо тешко насљеђе са туберкулозом од прије рата и даље говоримо о туберкулози као о здравственом проблему који треба да држимо у фокусу пажње", рекао је Дуроњић.
Према његовим ријечима, упркос откривању узрочника болести, вакцине и лијека, ова болест одговорила је својим резистентним формама, тако да ће и микобактеријум и даље бити присутан на планети и представљати здравствени проблем.
"Од укупног броја обољелих на планети, око пола милиона има форму отпорну на основна два лијека - изонијазид и рифадин, која се дефинише као мултирезистентна туберкулоза. Међу њима је трећина са формом која је екстремно отпорна на лијекове, а занимљиво је да око 50 одсто обољелих од оваквих сојева туберкулозе умре у прве двије године третмана", рекао је Дуроњић.
Он је као симптоме туберкулозе навео кашаљ, бол у грудима, слабост, губитак тјелесне тежине, благо повишену температуру и ноћно знојење, поручивши да процес лијечења уобичајених форми болести траје око шест мјесеци, при чему је проценат изљечења већи од 90 одсто.
"Дијагностика туберкулозе се у највећем броју случајева своди на анализу искашљаја, а прије рата, за вријеме и након рата, лабораторије и дијагностика су у Српској спровођене до краја. Сада имамо надградњу у дијагностици, која подразумијева одређивање генотипа микобактеријама", рекао је Дуроњић.
Начелник Службе за микробиологију Института за јавно здравство Пава Димитријевић рекла је да је од деведесетих година прошлог вијека, када је инциденца износила 73 обољела на 100.000 становника, успостављена мрежа лабораторија, које су добиле нову опрему, те успостављена веза са супранационалном лабораторијом у Њемачкој, као и систем кретања узорака.
"Нова дијагностика захтијевала је велике промјене, тако да су уведене и нове методе и данас можемо да радимо до молекуларне дијагностике", рекла је Димитријевићева.
Она је додала да је годишњи број позитивних узорака у Српској око 160 на четири до пет антитуберкулотика прве линије, док се за остале узорци шаљу у супранационалну лабораторију у Њемачкој.
"Лабораторија у Институту уредно ради без иједног дана прекида до оснивања, али је она у реконструкцији. Ситуација је врло специфична, лабораторија је презентована, али је још у фази техничког пријема", рекла је Димитријевићева.
Свјетски дан борбе против туберкулозе обиљежава се 24. марта сваке године, на датум када је 1882. године Роберт Кох идентификовао узрочника ове болести.