Све више кратковиде дјеце

Огроман број људи, чији су посао, али и хоби и забава, везани за дуго коришћење компјутера, све више се жали на  преоптерећеност ока, појачану осјетљивост на свјетлост, дупле слике или замагљени вид, привремену кратковидост, главобољу и бол у вратном делу кичме. Стручњаци из Америчког удружење оптометричара (American Optometric Association) збир ових тегоба назвали су синдромом компјутерског вида (computer vision syndrome).

И док су одрасли сигурни да то што имају проблема с видом има везе са радом за компујером и мобилним телефоном, тинејџери негирају да им сати проведени пред екранима праве икакве проблеме. Као у вицу о мишу који се не жали ни када једе паприку, већ „плаче и једе”.

Али, очни љекари упозоравају: као посљедицу небројаних сати које клинци проводе гледајући у скринове мобилних телефона и екране таблета, расте број дјеце која постају кратковида.

 –Све је већи број дјеце кратковидо, јер превише времена проводе пред мониторима. То се назива и школском кратковидошћу, јер се у том узрасту најчешће јавља – упозорава офталмолог проф., директор Очне клинике КБЦ „Звездара”.

Он ипак сматра да се не може говорити о синдрому компјутерског вида као патолошком, болесном стању, јер да би нешто било синдром са медицинском дијагнозом потребно је да се „разболи” орган, а у овом случају су само привремене сметње. Такође тврди да иза тог термина стоје оптометричари, који, ипак, нису очни љекари, већ само обављају прегледе и одређују диоптрију.

–За сада нема поузданих научних доказа да употреба компјутера доводи до трајног оштећења ока – тврди др Стаменковић и додаје да савремени екрани успјешно штите од директног оштећења очију и вида.

– Када је ријеч о проблему сувог ока, који прати пецкање, свраб, нелагодност, као да је у оку песак, то може да се отклони додавањем „вештачких суза”, односно капи за очи које треба да одреди офталмолог– каже наш саговорник.

Ипак, постоје ситуације које захтијевају већи опрез. Др Мирослав Стаменковић наводи да се код дугог рада за компјутером код неких особа може јавити такозвана инсуфицијенција конвергенције – смањене могућности очију да  фокусирају на објекат који гледају. То доводи до нелагодности или дуплих слика. Упозорење нарочито важи за особе које имају прикривени страбизам (разрокост) који дуги сати проведени пред компјутером могу да „пробуде”.

Савети стручњака

За људе који због природе посла или зависности од честог сједења пред рачунаром или зурења у мобилни телефон, офталмолог др Мирослав Стаменковић даје неколико савјета:

*  Подесити контраст на монитору између позадине и словних и других знакова, а одсјај смањити на најмању мјеру

* одредити оптималну раздаљину од очију до екрана (оптометричари препоручују 45 до 70 сантиметара)

* Екран подесити да буде у равни са очима, а не да се у монитор компјутера гледа „на доле”

* Рачунар или мобилни телефон не смије да буде најјачи или једини извор свјетлости у соби у којој се ради, већ је потребно да постоји још неко свјетло

* Важно је током рада за компјутером седити у правилном положају

* На сваких сат времена, треба направити паузу од 10 до 15 минута, не само да би се очи одмориле, већ и да би се мишићи опустили

 * Свих ових савјета треба да се придржавају особе које носе наочаре са великом диоптријом или сочива