Како доживјети дубоку старост?
Већини је циљ да "догурају" до 80.
На питање колико бисте жељели да живите, шездесет одсто људи би било задовољно ако доживи 80 година, 30 одсто планира да доживи 120. рођендан, а 10 одсто би хтјело да поживи чак 150 година. Мање од један одсто анкетираних је изјавило да би жељело да живе вјечно.
Сузана Мушат Џонс рођена је 6. јула 1899. године и још живи у Америци. За мање од сто дана требало би да напуни 117 година. Тренутно је, према доступним подацима, најстарија жена на свијету, али да би ушла у Гинисову књигу рекорда, морала би да поживи још најмање пет година.
Наиме, најдуговјечнија особа у историји имала је чак 122 године и 164 дана. Звала се Жана Калман. Цијели живот је провела у француском граду Арлу, и једина је особа за коју је недвосмислено потврђено да је доживјела више од 120 година.
Дуговјечност и релативно младалачки изглед за своје доба приписивала је маслиновом уљу, којим је зачињавала сву храну и трљала кожу, луку, вину и готово килограму чоколаде недјељно. Калманова је престала да вози бицикл тек када је напунила 100 година, а више од двије цигарете дневно је пушила од 21. до 117. године.
Стручњаци кажу да данас није тешко доживјети 100 година, али то мало ко успије да постигне. Осим здравих навика, морате да имате и одређене гене за дуговјечност, који штите стогодишњаке од штетног дјеловања нездравог живота, утврдили су стручњаци Медицинског факултета Алберт Ајнштајн приватног Универзитета Јешива у Њујорку.
Резултати студије о старењу рађене у Балтимору, која је обухватила 3.000 људи у двадесетим и деведесетим годинама, показали су да људи старе на различите начине и да, када напуне 80 или 90 година, датум рођења заправо уопште више није важан.
Тачније, када напуните 35 или 40 година, датум на изводу из матичне књиге рођених је један од најмање прецизних показатеља старости, тврде стручњаци.
Сигурно је да сте сваког дана све старији, али брзина којом старите може да буде различита. Старењем не можемо управљати, али брзином којом старимо можемо, и то знатно више него што мислимо.
1. Будите позитивни
Особе које изгледају младо за своје године заправо и желе да живе дуже. Ако се будете трудили да изгледате младо и тако се и понашате, то може да вам помогне да останете млади. Старији људи са позитивним размишљањем о старењу у просјеку живе 7,5 година дуже.
2. Пријатељи су важни
Запитајте се да ли постоји особа коју бисте без проблема могли да назовете у два сата ујутро, и пожалите се шта вас мучи? Ако постоји, вјероватно ћете живјети дуже од особе која нема таквог пријатеља.
3. Смањите угљене хидрате
Ако желите да живите дуго и квалитетно, избаците из јеловника слаткише, кромпир, пиринач, хљеб и тјестенине.
4. Волите и будите вољени
Особина која је повезана са субјективно добрим стањем у осмој деценији је, према студији Грант, способност да волите и да вас други воле.
- Једино што је у животу заправо важно је ваш однос са другим људима - рекао је Дерек Исакович, вођа студије.
5. Помоћ
Резултати Терман студије показали су да су они који су помогли пријатељима и комшијама, савјетовали их и бринули се за њих доживјели дубоку старост.
6. Будите савјесни
Савјесност је особина која се често везује уз дуг и здрав живот, а стручњаци сматрају да је и најбољи показатељ дуговјечности. Истраживања су показала да су након срчаног удара, савјесни људи имали боље шансе за опоравак јер су озбиљније схватали узимање лијекова. Такође, савјесни људи који су узимали плацебо су се боље опорављали од мање савјесних који су узимали праву терапију.
7. Дозирајте стрес
Немојте да избјегавате стрес. Мало узбуђења вам је, ипак, потребно, чак и здраво. Умјерен ниво узбуђења вам треба да бисте радили најбоље што можете. Људи који имају неки циљ, односно који имају планове и раде на њиховом остваривању имају веће шансе за дужи живот, јер раде и труде се како би остварили свој циљ и испунили своју сврху.
- О стресу постоје страшне заблуде - кажу стручњаци. - Хронични психолошки поремећај није исто што и напоран рад, друштвени изазови или захтјевна каријера. Људима се често дају лоши савјети да би требало да успоре, да престану да се брину или да се опусте у заслуженој пензији.
Пројект "Дуговјечност" је показао да људи који највише раде и живе најдуже. Одговорни и успјешни људи су на сваки начин напредовали, посебно ако су били посвећени другим стварима и људима.
8. Срећа
Чак и обављање активности које вас чини несрећним можете да окренете у своју корист и да их заволите, јер вас оне чине "здравијим", "бољим", "успјешнијим"...
Особама које желе да буду срећније стручњаци савјетују да:
- проводе вријеме са пријатељима и ако треба побољшају друштвене односе,
- мање гледају телевизију,
- повећају ниво физичке активности и више се шетају
- прихвате нове изазове како би остали свјежи и активни.
9. Смијех
Пуно се смијте, будите срећни и оптимистични. Смијех снижава притисак и повећава мишићне способности.
10. Вино за дуговјечност
Научници са Харварда сматрају да се у вину крије тајна дугог живота, јер оно садржи супстанцу расвератрол која се у високим концентрацијама налази у грожђу, кикирикију, орасима и пистаћима. Ова супстанца може да активира протеин сиртуин, који има кључну улогу у процесу старења. Он контролише који би гени требало да остану потиснути а који не, док старимо. Сиртуин обнавља и оштећени ДНК који се "троши" како постајемо старији.