Судске и тужилачке институције БиХ морају да буду реформисане
У тексту се наглашава да Република Српска наставља да учествује у структурисаном дијалогу и нада се да ће ускоро бити постигнут договор о кључним реформама институција правосуђа на нивоу БиХ.
У 15. Извјештају се подсјећа да се Влада Републике Српске од 2011. године залаже за реформу правосуђа БиХ у оквиру структурисаног дијалога са ЕУ, али напредак се у овом извјештајном периоду одвијао споро зато што се неки бошњачки званичници енергично противе неопходним реформама.
"У другој половини 2015. године примијећени су знаци напретка, а учесници структурисаног дијалог у септембру су потписали протокол којим је утврђен оквир одређених, пријеко потребних реформи у правосуђу. Међу битним реформама предвиђеним протоколом налазе се измјене закона о Суду и Тужилаштву БиХ, Кривичног закона и Закона о Високом судском и тужилачком савјету", наводи се у тексту.
Међутим, додаје се у Извјештају, од потписивања протокола до данас, бошњачки лидери раде на томе да спријече даљи напредак, а као одговор на протокол, Суд БиХ, под вођством Бошњака, покушао је да договорене реформе скрене са колосијека.
Кључни елемент реформи предвиђених протоколом је укидање произвољног проширења сопствене надлежности од стране Суда БиХ, за које су експерти и званичници ЕУ јасно и у неколико наврата рекли да је супротно стандардима ЕУ, појашњава се у Извјештају.
"Упркос сагласности међу министрима правде БиХ, Федерације БиХ, Републике Српске и предсједавајућег Правосудне комисије дистрикта Брчко, као и ЕУ, да пракса проширивања надлежности Суда БиХ мора бити реформисана, томе се противе бошњачки званичници", истиче се у тексту.
У Извјештају се наглашава и да правосуђе БиХ наставља са дискриминацијом српских жртава ратних злочина и, штавише, постоје индикације да се овај дугогодишњи образац предубјеђења погоршава.
Пошто Тужилаштво БиХ одбија да припаднике бошњачких борбених страна оптужи за злочине против човјечности, истиче се у тексту, де факто постоји двоструки правосудни систем за ратне злочине - један за припаднике српских и хрватских борбених снага, који могу бити осуђени и до 45 година затвора, и припаднике бошњачких борбених снага, чије су казне ограничене на 20 година.
Подсјећајући да је Народна скупштина Републике Српске прошле године одобрила референдум како би својим грађанима дала могућност да изразе мишљење о законима које им је наметнуо високи представник, укључујући законе којима су формирани Суд и Тужилаштво БиХ, у Извјештају се наводи да СДС и друге опозиционе политичке странке у Републици Српској нису подржале референдум због чега је одгођен.
"Иако је референдум одгођен, Република Српска и даље има пуно право, на основу Дејтонског мировног споразума и других важећих закона, да одржи референдум у будућем времену уколико напори на реформи правосуђа буду и даље блокирани. У међувремену, Република Српска предано ради на реформи институција правосуђа на нивоу БиХ у оквиру структурисаног дијалога", наглашава се у 15. Извјештају Републике Српске упућеном Савјету безбједности.