latinica  ћирилица
21/05/2016 |  12:50 | Аутор: БЕТА

"Заразне болести су пријетња за животну средину"

Пораст болести које се преносе са животиња на људе, акумулација токсичних материја у усјевима због суше и високих температура, неке су од највећих пријетњи за животну средину, објавила је данас Агенција УН за заштиту животне средине.
Прање руку - Фото: илустрација
Прање рукуФото: илустрација

У извјештају УН наводи се да је велика пријетња по људско здравље алармантна количина пластичног отпада у океанима.

Научне анализе показују да су посљедице климатских промена, које остављају дубоке посљедице на екосистем, људе, имовину и економију, неизбежне.

Извјештај указује на "критичну везу између здраве животне средине и здравих људи" и позива на активнију борбу против глобалног загријавања.

УН упозоравају да је током 20. вијека дошло до драстичног смањења екосистема и биодиверзитета, али и подједнако знатно повећање броја људи и домаћих животиња на Земљи.

Наведени факори погодују стварању вируса, бактерија и других патогених агенаса који се могу пренијети са дивљих на домаће животиње, па потом и на људе, наводи се у извјештају УН.

Међу такозване "зонотске" болести спадају ебола, птичији грип, респираторни синдром са блиског истока (МЕРС), изненадни акутни респираторни синдром (САРС), вирус западног Нила, зика вирус и други.

Ова обољења су у посљедњих 20 година узроковале штету од преко 100 милијарди долара, а у случају пандемије код људи могле би да изазову штету од неколико хиљада милијарди долара.

Према подацима из извјештаја, више од 60 одсто свих заразних болести код људи су "зонотског" поријекла, као и 75 одсто свих заразних болести у настајању.

УН упозоравају да се по једна нова заразна болест код људи појави у свака четири мјесеца.

Многе заразне болести потичу од дивљих животиња или су оне само преносиоци вируса, као у случају причијег грипа.

Што се тиче токсичних материја у усјевима, у извјештају се наглашава да биљке нормално претварају нитрат у аминокиселине и протеине, али суша успорава конверзију и доводи до акумулирања нитрата који постаје токсичан за животиње.

Преко 80 биљних врста може да изазове тровање због превелике количине акумулираног нитрата, а међу најосјетљивијим културама су пшеница, јечам, кукуруз, просо, соја.

"Акутна тровања нитратима код животиња могу узроковати побачаје, гушење и смрт, што је велика опасност за мале фармере", наводи се у извештају.

Хидриген цијанид (цијаводонична киселина) још једна је од супстанци која се због климатских промјена акумулира у великом броју биљака.

Микотоксин може, чак и у малим количинама, изазвати озбиљна оштећења здравља код људи и животина. Он се може пронаћи у кафи, пшеници, орасима, кикирикију и слично.

Алфатоксин, који може проузроковати канцерогена и друга озбиљна обољења, још једна је од опасних супстанци која се може пронаћи у биљкама, упозоравају стручњаци.