latinica  ћирилица
11/06/2016 |  11:01 ⇒ 11:51 | Аутор: Jutarnji list

Психолози откривају: Зашто одлажемо обавезе до посљедњег трена?

Зашто неки људи воле што прије да обаве посао и реше се обавезе, а други их одлажу и пробијају рокове до последњег тренутка?
Сат - илустрација (фото: Thinkstock ) -
Сат - илустрација (фото: Thinkstock )

Тема којом се баве многи психолози поновно је актуелна ових дана у Великој Британији, гдје се срушио онлајн сервис за регистрацију гласача за референдум о изласку из ЕУ. Наиме, у уторак увече на хиљаде људи похрлило је да дословно у посљедњи час обави нешто за шта је на располагању имало три године.

Због чега волимо да одлажемо извршење неке обавезе, излажући се беспотребно додатном стресу? Да ли се ради о неком ауто-деструктивном поремећају?

Амерички психолог Адам Грант тако је увјерен да су креативни људи у већој мјери склони одлагању, а с њим је сагласна и британска психолошкиња Ане Абрамовски.

Она тврди да људи који активно одлажу "показују одређени степен самосталности, аутономије и самопоуздања јер су свјесни ризика које носи подвргавање притиску у посљедњи час, али се ипак свјесно одлучују на то".

Абрамовски наводи да то може да буде добра ствар, јер стимулише креативност и омогућава да се бавимо с више задатака у исто вријеме.

Стручњаци истичу још неколико могућих узрока ове појаве, попут строгог васпитања, при чему одлагање ствари до посљедњег тренутка постаје облик бунтовништва.

Наводе се и наслијеђене особине личности, или страх од неуспјеха, па чак и страх од успјеха.

Ако посао обавимо прерано или предобро, сматрају поједини стручњаци, ризикујемо да нам "на врат" натоваре још посла и одговорности.

Постоји чак и мишљење да одлагање обављања неког задатка, или његово траљаво извршење, отвара могућност да кривицу свалимо на само одлагање, умјесто неки други наш објективни недостатак.

Што се тиче случаја ЕУ референдума у Великој Британији, Гардијан нуди још једно објашњење: нелогична перцепција времена. Наиме, људи имају склоност да вријеме доживљавају у одређеним периодима, семестрима, сезонама или кварталима.

Једно истраживање одлично је илустровало ту појаву, када је група испитаника добила задатак д отвори банковни рачун за хуманитарни фонд.

Речено им је да ће бити награђени ако фонд за шест мјесеци прикупи одређену своту.

Показало се да су задатак раније обавили они који су у јуну добили рок до децембра, док су каснили они који су у јануару добили рок до јула.

Наиме, они први су имали чврсту представу о року који истиче до краја године, док су они који су задатак добили почетком године доживљавали јулски рок као нешто неодређено далеко.