Усвојене примједбе СПЦ на Свеправославном сабору на Криту
Након свечаног отварања, Сабору су се обратили митрополит црногорско-приморски Амфилохије, умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије и епископ бачки Иринеј.
"Примијетили смо да првом саборском документу недостају одређени христолошки и сотириолошки увиди који могу да надомјесте његову мањкавост која се односи на необухватање православног свједочења у савременом свијету", саопштено је из СПЦ.
Међутим, постављањем темеља на универзалнији план, и истицањем улоге Цркве као живог присуства Царства Бога Тројице у историји, омогућено је универзалније рјешење, односно примијењивије разумијевање историје којој есхатолошка мјера није ни Бог ни човјек, но Богочовјек, Господ Исус Христос, наглашено је на сајту СПЦ.
Ове примједбе, чијим је уношењем текст документа добио на прецизности и које су истовремено дале на значају Српској Православној Цркви, а које ће завршетком рада Светог и Великог Сабора постати доступне у оквиру коначне садржине документа, посебно су се тицале параграфа о пастирском старању Цркве за младе и осмишљавању људских достигнућа хришћанским вриједностима.
На основу непосредне реакције учесника на примједбе истакнутих делегата СПЦ стечен је утисак да су оне наишле на разумијевање аудиторијума и прихватање предсједавајућег патријарха васељенског Вартоломеја и сапредсједавајућих првојерарха православних цркава, наводи СПЦ.