Софтић: Усложњавање економских и монетарних прилика у Европи одразиће се на БиХ
Софтић је истакао да ће фискална стабилност БиХ зависити од много фактора, од којих је један економска активност.
"Централна банка БиХ наставља да спроводи политику валутног одбора која обезбјеђује монетарну стабилност БиХ", истакао је Софтић.
Када је ријеч о очекиваним промјенама у инфлацији у БиХ, каже Софтић, Централна банка очекује наставак дефлаторних притисака усљед јачања долара, али је врло незахвално говорити о интензитету.
Софтић каже да након "Брексита" нико не може да предвиди што ће се догађати наредних пет, а могуће и више година, у европској, британској и свјетској економији.
Према његовим ријечима, финансијска тржишта ће сигурно бити веома осјетљива на рањивости земаља Еврозоне.
"Фунта је по објави резултата референдума пала на тридесетогодишњи минимум. Према најавама, овакав развој догађаја утицаће и на план Европске банкарске уније о заједничком систему осигурања депозита", навео је Софтић.
Он каже да свака земља има "различиту тежину" у ЕУ, што је детерминисано и величином њене економије и тиме да ли је чланица и монетарне уније.
"Изласком Велике Британије из ЕУ, седам чланица, које нису и чланице монетарне уније, имаће учешће од свега 15 одсто у БДП-у ЕУ, умјесто досадашњих 30 одсто, чиме ће знатно бити измијењена досадашња дистрибуција политичких и економских снага. Све ово ће вршити притисак унутар ЕУ за јачом интеграцијом", сматра Софтић.
Он је додао да је за очекивати да ће земље Западног Балкана, имајући у виду њихове монетарне режиме, трговинске везе међу регионом и ЕУ, те аспирације за улазак у ЕУ, дијелити судбину ЕУ у наредним годинама.
"Цијене нафте на свјетским тржиштима су значајно пале од објаве резултата референдума у Великој Британији, а енергенти су једна од кључних роба које утичу на промјене у индексу потрошачких цијена. Са друге стране, у БиХ се посљедњих година биљежи раст цијена домаће произведених роба и услуга, што донекле ублажава дефлационе притиске", каже Софтић