Поново на дјелу растрошност бх. институција (ВИДЕО)
Не би то ни био проблем када би постојао начин да се утврди корист од таквих улагања, али судећи по стагнацији квалитета јавних услуга, позитивни ефекти изостају.
Као да високе плате нису довољне, скоро 400 хиљада КМ издвојено је за дошколовавање службеника који би према условима конкурса требало да буду изузетно образовани. За Центре цивилних иницијатива још један је доказ високог конфора БХ власти.
- Шта се добија за узврат, која је мјерљива корист или подизање квалитета јавних услуга које грађани добијају? Логично би питање било зашто људи који имају добре плате не могу од властитих средстава платити едукацију, јер нема гаранције да ће радом држави вратити уложено - каже Адис Араповић, пројект-менаџер Центара цивилних иницијатива.
Осим Дирекције за цивилно заркопловство, којој се и може прогледати кроз прсте јер на берзи рада није било контролора лета, међу растрошнима је и Високо судско и тужилачко вијеће, које је на разне семинаре потрошило скоро 42 хиљаде КМ. Слиједе бх. Тужилаштво и РАК са око 30 хиљада, а не штеде ни у Министарству финансија и трезора. За усавршавање рачуновођа и интерних ревизора дали су око 27 хиљада КМ.
- Млади људи са факултетима треба да раде, а не да одлазе зато што неко едуцира неспособне кадрове, тренутно запослене у бх. институцујама - каже Салко Соколовић, замјеник предсједавајућег Комисије за финасије и буџет Представничког дома БиХ.
Предраг Кожул, предсједавајући Комисије за финасије и буџет Представничког дома БиХ каже да новац на усавршавање никада није улудо бачен, али да је о износима и уштедама увијек добро разговарати.
Законом о платама и накнадама у институцијама БиХ обезбијеђен је правни темељ за исплату накнада за стручно усавршавање и образовање.
- Исте институције су наручиоци услуга, а с друге стране исти улуге и испоручују. Неколико компанија од јавног буџета остварује милионске приходе, без конкуренције, а гдје нема конкуренције, сигурно има корупције - каже Араповић.
Моралног темеља нема ни код избора кадрова и конкурсних процедура, а ни код одабира посебно привилегованих за додатну едукацију. Половина радно способних бх. грађана је незапослена, а неколико промила привилегованих троше новац уз буџета за властита усавршавања. Гдје су ефекти тог знања које смо сви купили?