Јовић: Изненадио бих се да Хрватска поново блокира Србију
"То би био значајн корак уназад", рекао је Јовић у интервјуу за данашњу "Политику" одговарајући на питање да ли би због Загреба могло да изостане отварање поглавља 23 и 24 најављено за крај јуна.
Јовић је међутим указао да ситуацију у ЕУ "значајно компликује референдум у Великој Британији", оцјењујући да ће због те кризе проширење ЕУ бити успорено или потпуно заустављено бар за вријеме преговарања између ЕУ и Британије о изласку.
Упитан може ли се сусрет Китаровић и Вућића назвати историјским, он каже да ће се то тек видјети, али д аје добро што је до тог сусрета дошло и да је био у интересу обе стране и то баш у овом тренутку послије периода захлађења односа.
Он каже да је сусрет позитиван, али изражава скепсу када је у питању примјена онога што је договорено објашњавајући да предсједница Хрватске нема никаква овлашћења да то спроведе.
"Она може дати само неки израз добре воље, потписати декларацију и створити атмосферу, што је све по себи врло добро, али се она у смислу примјене мора ослањати на владу, а Хрватска тренутно владу нема", напоменуо је Јовић.
Он је додао да је Хрватској у овом тренутку сусрет био у интересу да показе да није непријатељски орјентисана према Србији и тиме уклони приговоре који су јој упућивани из ЕУ и САД а који се односе на раст национализма па и ревизионистицких погледа на устаство, као и да показе да неће бити препрека за отварање поглавља 23 и 24 са Србијом.
У интересу Србије је то да покуша да ријеши проблеме са Хрватском јер треба као и свака друга земља кандидат да смањи број потенцијалних препрека на путу ка ЕУ и да повећа број пријатеља у ЕУ, објашњава Јовић.
Он истиче и д аје добро што су неки проблеми на састанку бар пописани и који се могу ријешити брзо и без великих политичких конотација, како би се показао знак добре воље да те земље поготову када су у питању мањине желе пријатељску политику.
Јовић каже и да је Орешковићева влада била незаинтересована за питања мањине у Хрватској, а ако се то промјени са новом владом, то би били позитивни кораци.
"Оне друге ствари - питање границе и евентуална промјена начина представљања хрватске мањине у Србији - биће много компликованије и неке од њих сигурно ће завршити пред међународмним арбитразним или неким другиом правосдуним институцијама, али важно је да су се ствари идентификовале и да се напрве бар први конкретни кораци", закључио је Јовић.