latinica  ћирилица
28/07/2016 |  21:10 | Аутор: СРНА

У Београду отворена изложба Музеја савремене умјетности Републике Српске

У галерији "Подрум" у Београду вечерас је отворена изложба "Контемпорари тезаурус"ауторски пројекат Музеја савремене умјетности Републике Српске, која представља пресјек савремене визуелне сцене Српске.
Београд - изложба "Контемпорари тезаурус" - Фото: СРНА
Београд - изложба "Контемпорари тезаурус"Фото: СРНА

Концепт изложбе базира се на појму тизаурус, који се у музеологији односи на процес формирања музејских збирки чинећи њихово мисаоно и спознајно утемељење, па изложба као савремена ризница обједињује и представља сабрана/тезаурирана знања о савременој умјетности Републике Српске.

Виши кустос Музеја савремене умјетности Српске Жана Вукичевић, која је осмислиа концепт изложбе, рекла је за Срну да овај пројекат обухвата десет аутора, младих умјетника из Републике Српске и доноси пресјек најзначајнијих и актуелних умјетничких појава које су обиљежиле и обиљежавају претходне године и оно што се дешава.

"Циљ изложбе је да представи континуитет развоја наше умјетничке сцене и покаже који су то тематски оквири и контексти, концепцијска полазишта наших умјетника. Све то је обједињено у један тезаурус, односно једну савремену ризницу гдје су сабрана сва знања о нашој визуелној уметности", навела је она.

Она је навела да су на изложби приказани од уља на платну, видео радова, принтова, фотографија, инсталације, па до Инстаграма, као најактуелнијег и најновијег медија.

Умјетницима је данас на све на располагању, све врсте медија и користе то на своје начине, комбинују, представљају, јер у савременој умјетносит све је дозвољено, тако да је на изложби приказан разнолик избор најразличитијих медија", рекла је Вукичевић.

Она је додала да је изложба првобитно била у фебруару представљена у Музеју савремених умјетности у Бањалуци, а потом прошлог мјесеца у Музеју савремене умјетности Војводине у Новом Саду, а након Београда планирана су гостовања у Скопљу и на Цетињу.

"То је пројекат који треба да заживи даље и пружити прилику да публика у различитим срединама сазна о нашој сцени и шта седешава и остварити комуникацију са сценама у другим градовима", рекла је Вукичевић.

Изложба, која ће трајати до 20. августа, може се сврстати у три цјелине - прва група се бави односом према нашој социјалистичкој прошлости, другу цјелину представљају радови који се баве ратним и трауматичним искуствима деведесетих година, док трећа линија представља рад оних који нису запамтили ни социјализам, ни рат и који граде свој приступ.

На изложби су представљени радови Николе Кекеровића, Игора Бошњака, Нинослава Ковачевића, Младена Миљановића, Раденка Милака, Борјане Мрђа, Миле Панић, Селме Селман, Саше Татић и групе "Тач.ка".

Концепцијска основа изложбе на посебан начин повезана је са цртежима који се налазе у унутрашњости Споменика палим Крајишницима на Бањ брду код Бањалуке.

Ова монументална споменичка цјелина из 1961. године дјело је Антуна Аугустинчића, а на унутрашњим зидовима Исмар Мујезиновић је, 80-их година 20. вијека, извео цртеже са призорима Народноослободилачке борбе према скицама свог оца, Исмета Мујезиновића.