Седам вијекова од постанка манастира Возућица
Живковић је истакао да је мало мјеста која имају ту привилегију да буду позната по некој старини, а Возућа то има и то треба његовати да што дуже траје.
"Зато нам је циљ да сваку прилику која нам се пружи искористимо да би овај духовни бисер, споменик културе, био у народу и народ у њему", нагласио је Живковић.
Обиљежавајући спомен на 700 година од смрти краља Драгутина Немањића, Манастир Возућица ове године прославља свој јубилеј, седам вијекова постојања.
"Народно предање говори да је Манастир Возућица заједно са многим другим манастирима у БиХ задужбина краља Драгутина. Ово народно предање не смијемо занемарити, јер је народ на разне начине настојао да очува успомену на битне ствари из свог живота, па је тако и успомена о постанку Манастира Возућица везана за 14. вијек и краља Драгутина", навео је Живковић.
Нажалост, истакао је он, многи писани трагови уништени су кроз историју, само неки, попут оног из 1617. године или из 1628. године, остали су да посвједоче један дио историје овог манастира.
"Међутим, треба да будемо свјесни да су то само неки од битних догађаја из живота Манастира Возућице, а никако свједоци постанка овог манастира", нагласио је Живковић.
Манастир Возућица је једно вријеме вјероватно био и преписивачки центар у коме су монаси преписивали разне књиге за богослужбену употребу, истакао је Живковић.
Судећи према народном предању, додао је он, Манастир је имао бројно братство и велике посједе земље коју су монаси обрађивали. Нажалост, каже он, Манастир Возућица, као и Манастир Удрим, је око 1690. године опустио. Манастирско братство је протјерано, а касније су мирски свештеници наставили да врше богослужења у овом манастиру, док Манастир Удрим никад није обновљен.
Живковић је подсјетио да је возућки манастир једно вријеме био и мјесто гдје се, осим савјета које су свештеници давали народу, учила школа.
Године 1851. године прота Серафим Марковић - Стакић је у својој кући у Васовинама отворио школу чије је сједиште касније, када је изградио објекат за школу код Манастира Возућица, пренио у Манастир, подсјећа парох завидовићки и возућки.
У недјељу, 7. августа, биће прослављено 165 година од отварања српске школе која је радила код Манастира Возућица.
"Обиљежићемо и годишњицу од освећења нашег манастира, као и 700 година од упокојења задужбинара основатеља и градитеља Манастира - краља Драгутина Немањића", истакао је Живковић.
Према програму обиљежавања, у 9.00 часова предвиђен је дочек епископа Григорија, који је и администратор Митрополије дабробосанске, а у 9.30 часова Света архијерејска литургија. Потом је предвиђен свечани културно-умјетнички програм.
Манастир имао је важну улогу у очувању православља у овим крајевима, а доказ за то су српска села на лијевој обали ријеке Криваје, која су вијековима сачувана, све до етничког чишћења 1995. године.
Манастир је 2004. године проглашен спомеником културе БиХ, а његова обнова започела је 2006. године.
Након 1995. године на подручје возућке и стошке парохије у општини Завидовићи вратило се само око пет одсто Срба, или око 70 српских породица, док је прије рата у стошкој парохији живјело више од 600, а у возућкој више од 800 домаћинстава.
Масовно страдање Возућана током протеклог рата догодило се између 10. и 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, НАТО снага за брзе интервенције и одреда "Ел муџахедин".