Директор у Фејсбуку: Гладујем 15 сати дневно и то ми је промијенило живот
Када је радио за младу фирму "Hampton Creek", наишао је на истраживање Салк института за биолошке студије, чији је закључак да је када нешто једете подједнако важно као и шта једете. Мишеви који су јели само током неколико сати дневно, били су мршавији од оних који су јели током цијелог дана.
Зигмонд, који је радио у Мајкрософту, Гуглу и Јутјубу, нешто слично је већ пробао док је живио у будистичком храму на Тајланду неколико година раније. Одлучио је да то уради поново.
"Веома брзо сам почео да једем само током девет сати дневно. Одмах сам се осјетио много боље и смршао више од осам кила за мање од годину дана", каже овај отац и будиста.
Он једе само између девет ујутру и шест поподне и тврди да је најгоре што можете да урадите свом тијелу - да једете у било које вријеме. Тврди и да никада није гладан пред спавање, као и да се не сјећа када је посљедњи пут имао "напад преједања".
Он није једини директор у Силицијумској долини који прибјегава гладовању као начину да себи продужи живот, повећа фокус на послу, као и продуктивност. Клуб биохакера Сан Франциска окупља њему сличне, који сваке сриједе доручкују и тако прекидају гладовање, док дијеле савјете о томе како најбоље извести ову дијету.
Ипак, истраживања о гладовању као начину да побољшате стање организма су опречна. Углавном нису рађена на људима и приматима, већ на воћним мушицама и пацовима. Часопис ""Sajentifik Amerikan" пише да код људи који гладују постоји ризик од напада глади и компензаторног преједања. Једно од посљедњих истраживања на приматима који су гладовали је показало и да се њима животни вијек уопште није продужио.