Да ли сте паметни на маму или тату?
Гене за оштроумност преноси X хромозом и могу бити деактивирани ако дођу од оца. Вјероватније је да ће мајка дјетету пренијети ген интелигенције, јер се преноси путем X хромозома. Уз то, научници сада в,ерују да се гени за напредне когнитивне функције који се насљеђују од оца могу аутоматски деактивирати.
Сматра се да категорија гена познатих под именом "условљени гени" ради само ако долази од мајке у неким случајевима, али може и од оца у другим случајевима. Вјерује се да је интелигенција међу условљеним генима који долазе од мајке.
Лабораторијске студије на генетски модификованим мишевима откриле су да су они са већом количином мајчиних гена развили веће главе и мозгове, али мања тијела. Они са већом количином очинских гена имали су мање мозгове и већа тијела.
Истраживачи су идентификовали ћелије које су садржавале само мајчинске или очинске гене у шест различитих дијелова мишјег мозга који су контролисали различите когнитивне функције, од навика у исхрани до памћења.
Ћелије са очинским генима накупиле су се у дијеловима лимбичког система који учествује у функцијама као што су секс, храна и агресија.
Али, истраживачи нису пронашли очинске ћелије у церебралном кортексу, мјесту гдје се догађају најнапредније когнитивне функције, као што су закључивање, размишљање, језик и планирање.
Истраживачи у Глазгову открили су да теорије које су изведене из експеримената спроведених на мишевима вриједе у стварности, када су интервјуисали 12.686 особа старих од 14 до 22 године сваке године од 1994. године до данас.
Упркос томе што су узели у обзир неколико фактора, од нивоа образовања учесника до њихове расе и друштвено-економског статуса, тим је открио да је и даље најбољи предвиђач интелигенције дјетета ИQ мајке.
Додуше, истраживање је такође утврдило да генетика није једини фактор који утиче на интелигенцију. Сматра се да је само 40 до 60 посто интелигенције насљедно и да на други деи утиче окружење.
Исто тако, откривено је да мајке играју веома важну улогу у негенетском дијелу интелигенције, а неке студије сугеришу да је повезаност мајке и дјетета блиско повезана с интелигенцијом.
Истраживачи са Универзитета у Вашингтону открили су да је стабилна емотивна веза између мајке и дјетета кључна за раст неких дијелова мозга.
Након анализирања начина на који се група мајки односила према својој дјеци током седам година, истраживачи су открили да су она дјеца коју су мајке емотивно подржавале и којима су интелектуалне потребе испуњене имале у просјеку 10 посто већи хипокампус са 13 година од дјеце чије су мајке биле емотивно удаљене. Хипокампус се повезује са памћењем, учењем и реаговањем на стрес.
Сматра се да снажна веза са мајком дјетету дају осјећај сигурности који им допушта да истражују свијет и самопоуздање да рејшавају проблеме. Уз то, предане и обазриве мајке чешће помажу дјеци да ријеше проблеме, па им тако помажу да остваре свој пуни потенцијал.
Наравно, улога очева у развоју интелигенције дјетета није занемарљива будући да цијели низ других фактора, као што су интуиција и емоције, које дјеца могу да наслиједе од очева, такође утичу на развој интелигенције.
Извор: Агенције