КАРАЏИЋ: РАЗЛОГ НАПЕТОСТИ - ПРОМЈЕНА ИЗЕТБЕГОВИЋЕВОГ СТАВА

Док је свједок тврдио да су Срби тежили стварању велике Србије, Караџић је инсистирао да су "Срби Југославију сматрали својом кућом", јавио је дописник Срне. На питање "да ли би се Срби одвајали из БиХ да је остала Југославија", Доња је одговорио да "у то нема увид и да би то било чисто нагађање". Свједок и оптужени изложили су и различита виђења о стварању заједница српских општина, јер је Караџић наглашавао да су разлози били економски, а према Доњи, они су били сепаратистички. Караџић је свједоку предочио низ тврдњи за које је тражио да само каже да ли се са њима слаже, као на примјер "да су Срби имали одређене приоритете који су за њих имали хијерархију и да ли је за њих на првом мјесту било очување Југославије", те да је "код Срба постепено дошло до промјене хијерархије приоритета". Караџић је свједоку постављао и питања о ставовима Адила Зулфикарпашића, уз напомену да је он "био антифашишта, а не као Изетбеговић уз Хитлера", на шта је свједок констатовао да је "то сада нешто сасвим ново и прилично одвратно". Упитан "зашто би научна чињеница била одвратна", Доња је одговорио да "научне чињенице нису одвратне, али контекст у коме се помињу могу да буду". Караџић ће сутра наставити да унакрсно испитује свједока о историјском споразуму између Срба и Муслимана. Претресно вијеће тек треба да донесе одлуку да ли ће одобрити да испитивање траје 40 часова. Доња, који је много писао о подручју бивше Југославије, у Трибуналу је до сада свједочио у 12 предмета, а у једном је његов исказ уврштен у доказе. Радован Караџић је у 11 тачака оптужен за геноцид, злочин против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања. Суђење је почело 26. октобра прошле године изношењем уводне ријечи Тужилаштва. Караџић је уводну ријеч изложио 1. и 2. марта, а доказни поступак почео је 13. априла.