Шећер нам је потребан, нарочито ако тренирамо
Али, било да активно тренирате или не, са шећером треба бити опрезан, јер тијело на различите начине прерађује различите врсте шећера. Ево које врсте шећера треба јести прије, а које после тренинга.
Глукоза – налази се у воћу, пастама и хљебу. Она је најједноставнија врста шећера и њега тијело најефикасније разрађује, иде право у крвоток и због тога је најбоља опција прије тренинга.
Фруктоза – још један моносахарид као и глукоза, који се налази у воћу, воћним соковима, меду и поврћу. Јетра га спријечава да одмах оде у крвоток, па тако вишак може директно да утиче на гојење. Како би избјегли ово, држите се на двије чаше воћа дневно и смањите количине сокова које конзумирате. Најбоља опција, прије тренинга.
Сахароза – овај дисахарид потиче од биљака попут шећерне трске, а што се тиче хране, највише га има у колачима. Препоручује се уношење овог шећера након тренинга, јер се он дијели на једнаке дјелове глукозе и фруктозе, улази у крвоток гдје протеин даље шаље глукозу у мишићне ћелије за добијање енергије.
Малтоза – нема га често у храни, али се често користи за производњу пива. Исто се не препоручује конзумирање прије тренинга.
Лактоза – налази се у млијеку и млијечним производима. Многи људи нису толерантни на лактозу па се њима, али и онима који јесу за сваки случај, не препоручује конзумирање прије тренинга.
Сваки од ових шећера на различите начине производи енергију у мишићима. Како бисте напумпали више шећера у мишиће можете да користите два или три различита истовремено, умјесто само једног.
Наука подржава ову тврдњу, показујући у разним студијама да тијело брже оксидира глукозу и фруктозу ако их једете заједно. Једна ужина може да се састоји заједно од кокица, банана и јабука.
Извор: Б92