Захар Прилепин гост Сајма књига у Београду
Један од најзначајнијих савремених руских писаца, учесник догађаја у Донбасу, чест гост и пријатељ Србије, у овој књизи размишља о рату који је у току.
- Тај рат неће мимоићи нас. Ово није ситан конфликт - ово је сукоб цивилизација. Од историје се не можеш сакрити. Трагедија руско-украјинских односа није почела 2014. године. Она је почела 1999. у Југославији. Или 1991. године у Русији. Ово што се данас дешава у Украјини пољедица је низа издајстава која морају бити исправљена. Русима је то задатак за читав наредни вијек - рекао је Прилепин.
- У почетку сам гледао дешавања као човјек, заљубљен у Кијев, сматрајући га једним од најљепших градова на свијету и саосјећајући са народом који ми је сродан. Затим сам их гледао својим очима, изблиза, долазећи код своје браће, ополченаца и сепаратиста у Донбас – час са рискантним сапутницима који су били на потјерницама нове Украјине, час сопственим аутомобилом, на челу колона са хуманитарним, па и не само хуманитарним товаром - прића писац.
Биљешке сам објелодањивао буквално сваки дан – ништа ми се унутра није таложило подуже, није ми било до тога: желио сам да што прије оцртам контуре будућности.
Будућност је долазила и, на несрећу, поново је потврђивала све исказане бојазни.
Припремајући књигу за штампу, нисам ништа исправљао – у записима је остало све како је и било.
Не стидим се казаног – и даље сам убијеђен да су ми очи биле бистре, а судови – разумни.
Онима који мисле сасвим другачије, казаћу једно: ја све гледам очима оног народа којем имам част да припадам.
Истина, која се може навући, као ћебе, на све одједном – не постоји.
Да ме је носила друга мајка и родио други отац – све би, можда, било другачије.
Али све је онако како јесте, а тако ће то бити и убудуће - истиче Захар Прилепин
Захар Прилепин – руски писац (раније био физички радник, гробар, чувар, избацивач, командир одјељења за специјалне намјене итд.) дјела су му преведена на 17 језика, лауреат је престижних награда у Русији и иностранству, колумнист часописа Огонек и Нова газета, водитељ ауторских ТВ и радио програма, члан редакцијског колегијума часописа Дружба народа, рок пјевач и члан групе Елефанк, секретар Савеза писаца Русије, генерални директор нижегородског представништва Нове газете и главни уредник сајта Слободни прес. Рођен је 1975. године у селу Иљинка, у Рјазанској области. Дипломирао је на Филолошком факултету и политичкој школи, члан је партије Друга Русија. Ожењен је, отац четворо дјеце. Живи у забитом селу Керженец, али и у граду Нижњи Новгород.
Прилепин је савремени класик. Његове књиге укључене су у програм руских хуманистичких факултета. Уџбеник Историја руске књижевности XX вијека (издање 2013. године, с препоруком Министарства образовања и науке РФ) садржи посебно поглавље о Захару Прилепину, којим се завршава курс савремене књижевности.
Роман "Обитељ Захара Прилепина", објављен 2014, помирио је све његове критичаре – сложно су га оцијенили као догађај у руској књижевости, а аутора сврстали у класике. Овај роман је добитник четири најзначајније књижевне награде у Русији, и то двије националне – 2014. Књига године, Велика књига, Најбоља белетристичка књига и 2015. Награда за бестселер. Збирку прича "Седам живота" Самиздат је објавио 2016. године.
Извор: Б92