Помен за недужне цивиле страдале прије 74 године
Делегације градске управе и градске организације СУБНОР-а, те градских борачких организација минулог рата положиле су вијенце на спомен-костурницу и евоцирале успомене на те догађаје у ноћи 22. и 23. октобра 1942. године.
Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић рекао је да је тада била друга офанзива непријатељске војске на Козари.
"Усташе су без употријебљеног ватреног оружја, ножевима, сјекирама, маљевима и вјешањем убиле 367 становника, међу којима је било 226 дјеце узраста до 17 година. Ми се сваке године овдје окупљамо да евоцирамо успомене на тај догађај и још једном присјетимо свих жртава стравичног покоља које наше историјско памћење не смије да заборави", навео је Родић.
Међу онима који су одали пошту страдалим цивилима и безименим партизанским борцима чије се хумке налазе на овом гробљу био је и једини живи свједок покоља Мићо Бановић /84/.
"На Срђевдан 1942. године есесовци су нас отјерали у оближњи воћњак, гдје нас је преузела једна херцеговачка усташка јединица и одвојивши мушкарце од жена и дјеце кренула у крвави пир. Од 82 мушкарца, само два и нас неколицина дјеце смо побјегли, а остале су поклали. Мајке су гледале како им убијају дјецу, а дјевојчица Госпа Вучковић је једина преживјела покољ гледајући како јој убијају најмилије", испричао је Бановић.
Те ноћи на исти начин убијено је и око 200 становника села Мало Паланчиште и Јеловац. Ово је био један од најмонструознијих злочина које су усташе починиле у овом дијелу Поткозарја.
У тој ноћи потпуно су угашена и нестала породична огњишта 26 породица, а у 23 породице покољ је преживио само један члан.
У Другом свјетском рату у Великом Паланчишту страдало је 536 становника српске националности од укупно 1.080 становника, према попису из 1941. године.
Извор: СРНА