Три године затвора за ратне злочине над Србима у Сребренику
Судско вијеће је на основу доказа утврдило да је Ибрачевић ван сумње починио кривично дјело за које се терети на основу исказа свједока.
Суд је утврдио да су затварана лица имала статус цивила и да нису била наоружана.
Судско вијеће није имало дилеме да је Ибрачевић починио радње нечовјечног поступања према цивилима који су били затворени у објекту Рапатница у Сребренику.
У образложењу пресуде предсједавајући Судског вијећа Шабан Максумић је рекао да су сви свједоци који су били затворени у Рапатници описали услове заточења у подруму, односно ћумурани у Рапатници и Лукама који су били испод границе хуманог поступања.
Судско вијеће је закључило да је Ибрачевић могао утицати на услове заточења у Рапатници у којима је био управник затвора.
"Ибрачевић је знао какве повреде су затворени задобили, знао како је требало поступити да то спријечи, а пропустио је да то учини", рекао је Максумић.
Вијеће је закључило да је Ибрачевић био свјестан својих радњи и да је поступао са умишљајем.
Судско вијеће сматра да је казна од три године адекватна и да ће остварити сврху кажњавања.
Он је, као и Смајловић и Ћовић, ослобођен дијела пресуде да је учествовао и наређивао противзаконито затварање.
Судско вијеће није могло закључити да су Смајловић и Ћовић починили радње које су им стављене на терет.
На ову пресуду могуће је подношење жалбе у року од 15 дана.
Према оптужници, Ибрачевић је био начелник војне безбједности Општинског штаба Територијалне одбране /ТО/ Сребреник, Смајловић командир вода Војне полиције Општинског штаба ТО-а Сребреник, а Ћовић припадник Војне полиције.
Према оптужници, у затвореничком објекту Рапатница и Лука у Сребренику било је затворено 40 цивила српске националности, гдје су на најсуровије начине мучени, пребијани и понижавани.
Извор: СРНА