latinica  ћирилица
03/11/2016 |  17:14 | Аутор: РТРС

Имају ли биљке одбрамбени систем?

Човјек је одвајкада користио блага из природе и справљао разна корисна средства за лијечење и помоћ у многим ситуацијама. И данас је немогуће замислити медицину и фармацију без моћи љековитог биља. А да ли сте се некада запитали имају ли биљке одбрамбени систем?
Ливадско цвијеће... - Фото: илустрација
Ливадско цвијеће...Фото: илустрација

Колико пута сте покушали да природном медицином ријешите здравствени проблем или ублажите тегобе? Стари добри бакини рецепти за чај, мелеми и облоге ‒ никада не излазе из моде.

И биљке умију да се штите од болести, али њихова одбрана није ни налик човјековом имуносистему. 

Шта раде биљке да се не би разбољеле?

Биљке немају крвоток па тако не могу да пребацују бијела крвна зрнца са једног краја на други крај тијела. Умјесто тога свака ћелија биљке има посебне механизме и технике за одбрану од зараза.
Код биљака ћелијски зидови могу да се задебљају, такође, могу да испуштају специфична једињења намијењена борби против зараза, а могу чак и да блокирају генетски кôд одређених вируса.

Занимљиво је да биљке имају још један веома необичан начин одбране. Наиме, ако претходно наведене мјере нису дјеловале, ћелије биљака настављају борбу по цијену свог живота.

Баш као и сви велики ратници, ћелије неких биљка учиниће све да не дозволе „упад" непријатељу, тако да у биљном свијету постоји феномен „самоубиства ћелија", чиме биљке спречавају да „нападач" приступи храни.

Постоје и биљке чије ћелије испуштају својеврсне хемијске поруке којима упозоравају оближње ћелије на опасност. Располажу и могућношћу „регрутовања" одређених бактерија које би могле да им помогну у борби против вируса, а то чине тако што их маме и привлаче материјама које испуштају из корена.

Како реагују на опасност?

Дакле, ако сте мислили да биљке не могу много тога због чињенице да не посједују нервни систем, преварили сте се.

Та дивна бића емитују и електричне сигнале, што је потврдио проф. Едгар Вагнер са Универзитета у Фрајбургу. Након што је биљку повезао са електродама и компјутером, пратио је сигнал који је производила када је ватру принио њеном лишћу.

Експеримент је показао да повријеђена биљка шаље сигнал који се очитава на рачунару и мада он много спорије путује него код људи, ипак постоји. Управо тај сигнал тера неке биљке на реакције када им пријети опасност.

И на крају ове необичне приче о животу биљака преостаје нам да се запитамо: ако штитимо животиње и залажемо се за њихова права, ако подржавамо исхрану без меса, шта нас спречава да такав однос гајимо и према биљкама?

Ако је веганска и вегетаријанска исхрана тренд, зашто нам и биљке нису „заштићене" у ланцу исхране? Можда поред тога што осјећају бол, предосјећају опасност и расту брже и љепше уз класичну музику ‒ наука на крају утврди да умију и да воле, ко зна? И шта нама људима а највећим предаторима у познатом свијету преостаје ‒ да створимо „суперхрану", или нађемо неке друге изворе за прехрану?

Извор. РТС