latinica  ћирилица
10/11/2016 |  18:25 ⇒ 11/11/2016 | 08:53 | Аутор: РТРС

Манастир Рмањ: Ко крчми црквену имовину? (ВИДЕО)

Оно што су комунистичке власти 1946. године узеле од Српске православне цркве - Федерација жели да легализује. Да им ништа није "свето" јесте и пресуда Кантоналног суда у Бихаћу с краја прошле године, којом се средњовјековном српском православном манастиру Рмањ одузима 842 квадратна метра земљишта.
Манастир Рмањ - Фото: РТРС
Манастир РмањФото: РТРС

Том пресудом земљиште постаје власништво фирме Риз Крајина које се бави узгојом рибе. Због оваквих поступака у Манастиру Рмањ огорчени.

Указивали су на неправилнсти током поступка, нерегуларна судска вјештачења, незаступљеност Срба у Вијећу Кантоналног суда у Бихаћу, игнорисање доказног материјала. На њихове захтјеве тамошње власти су се оглушиле. Питају се шта је наредни корак - излазак из манастира?

Метар по метар манастиру Рмањ одузимана је земља. Са око тридесед дунума, данас је овај средњовјековни национални споменик сведен на свега око 1.700 квадратних метара. Рушен, паљен, напуштан, али увијек изнова обнављан манастир Рмањ је постао симбол духовне снаге српског становништва на простору општине Бихаћ.

Малобројни мјештани, старосједиоци, памте предања и свједочанства о страдању манастира који је био на удару турака, усташа у 2. свјетском рату, а задњи пут је 1995. миниран и од регуларне хрватске војске.

Богдан Рељић, старосједилац, каже да су се мннаси вратили у манастир 1998. године. Некада, дабробосанска митрополија - а данас, каже, православна земља коју одузима ко хоће и како хоће.

У непосредној близини манастира изграђено је рибогојилиште које је купила фирма Риз Крајина . Пред улазом манастира саграђена је управна зграда, за коју, тврде у манастиру, нису имали дозволу. Проблем је настао када манастир није дао сагласност за легализацију овог објекта. Тада почиње судски спор - Риз Крајина тужи манастир Рмањ.

- Када су видјели да смо ми упорни и да одбијамо дати потпис они су нас тужили 2012. године и настао је спор. Нашли су да у њиховом посједовном листу нема та квадратура која се тренутно налази у кругу рибњака него им недостаје још тих 842м2, истакао је архимандрит Серафим, настојатељ манастира Рмањ.

Половином децембра 2015. године Кантонални суд у Бихаћу потврдио је првостепену пресуду општинског суда. Поступак је окончан у корист Риз Крајине. До тог момента манастир није имао правног заступника, након чега адвокат Горан Марић преузима поступак.

Анализирањем предмета истиче да је примијетио низ неправилности. Каже да је нејасно - зашто је судија одбацио приложене доказе из Архива Аустрије, списак и карту парцела у којима се неспорно види да је манастир власник, не само дворишта, већ укупно површине од 28.810 м2.

Умјесто тога судија је прихватио налаз вјештака тужиоца који је, каже, произвољно, без графичких мапа и скица одредио о којој парцели је ријеч. Судски вјештак Златан Топић је прије пет година тврдио да је ријеч о једној парцели, да би три године послије у свом налазу констатовао да се спор води о другој парцели.

- Зашто се он кориговао у овом поступку то нам није познато али вјероватно је све то испланирано од почетка, тврди Горан Марић, адвокат манастира Рмањ.

Архимандрит Серафим истиче да када су указали на ту грешку, Општински суд у Бихаћу, односно судија је рекла - Ко ради тај и гријеши.

- Да, ви можете да гријешите али када ми кажемо истину , наша истина се ништа не признаје, додао је Серафим.

Да нису сви исти пред законом показао је и Кантонални суд, чије неуставно трочлано бошњачко једнонационално Вијеће, одбија жалбу манастира. Одбацивши апелацију манастира Рмањ ни Уставни суд БиХ није сматрао да је повријеђено право на правично суђење.

У манастиру истичу да ово није први пут да су права малобројних Срба у Бихаћу угрожена и да се њихови захтјеви игноришу. Игнорисали су и захтјев мјесне заједнице да се гробље из општине Бихаћ преведе на манастир Рмањ. Поручује - од борбе неће одустати.

- Ја нећу одустати док сам ту. Тражићу оно што нам припада па док могу, борићу се. Надати се у Бога и вјеровати да ће се нешто промијенити. Ништа није вјечно па неће ни ова власт бити вјечна, истакао је архимандрит Серафим, настојатељ манастира Рмањ.

Индикативно је и то што је тужилац Риз Крајина вриједност спора означио са 1.000 марака иако је вриједност парничног поступка далеко већа. Марић сматра да је поступајући судија грубо прекршио Закон о парничном поступку јер није провјерио вриједност спора и тиме онемогућио да Врховнуи суду ФБиХ изврши ревизију спора.

- Ради се о великој вриједности и преко 10.000 КМ и то је цензус који је био потребан да се манастир обрати врховном суду ФБиХ. Мислим а је то плански смишљено јер одредити вриједност спора на 1.000 марака је одредити спор као мале вриједности, спор који је мањег значаја за судове и због тога нема право за ревизију Врховном суду, нагласио је адвокат Марић.

На потезу је Комисија за за заштиту националних споменика БиХ која је 2007. године манастир Рмањ, али и одузети простор од 842 метра квадратна прогласила националним спомеником и јасно прецизирала да се његова непосредна околина не смије користити у сврхе које нису у складу са његовом природом. За било какву интервенцију потребно је добити одобрење Федералног министарства просторног уређења.

Иако смо више пута покушали ступити у контакт са фирмом Риз Крајина-нисмо успјели сазнати шта предузеће које се бави узгојом рибе планира да ради са земљиштем које се налази уз српски православни манастир. Једно је сигурно, ако предузму било какве радње ван прописаних одлуком Комисије - могли би да заврше у затвору.

- Уколико национални споменик буде уништен, тешко оштећен или изгуби особине споменика усљед разних активности, укључујући и конзерваторске, рестаураторске или истраживачке радове без дозволе надлежног органа, Кривичним законом Федерације БиХ утврђена је казна затвора до пет година, док је у складу са Кривичним законом Републике Српске за исто дјело превиђена казна до осам година затвора, нагласили су из Комисије за заштиту националних споменика БиХ.

Након нашег упита, комисија не искључује могућност да ће поново отворити причу с циљем заштите националног споменика. Марић сматра да у овом предмету има посла и за Високи тужилачки савјет, али и за Тужилаштво БиХ, јер су прекршени многи пописи.

Како год - одузимањем имовине српском православном манастиру Рмањ, Федерално правосуђе је послало јасну поруку малобројним Србима повратницима - да нису добродошли у општину Бихаћ.