latinica  ћирилица
04/12/2016 |  07:50 ⇒ 17:47 | Аутор: РТРС

"Судбински" референдум у Италији

Данас се у Италији одржава референдум о уставним промјенама, након што су Британци гласали за излазак из Европске уније, а Американци изабрали Доналда Трампа за предсједника.
Италија - референдум - Фото: РТРС
Италија - референдумФото: РТРС

Гласачка мјеста отворена су јутрос у 7.00, а затварају се вечерас у 23.00.

Овај референдум у Италији доживљава се као "судбински", јер се уставним промјенама предвиђа смањење овлашћења и величине Сената, а предсједнику владе дају много већа овлашћења.

Право гласа има 51 милион грађана.

Уколико би се измијенио устав, највеће промјене доживио би законодавни процес, односно више не би било потребно да оба дома парламента гласају о свим законима, што значи и сваки пут кад се уложи неки амандман.

Умјесто тога, 630 чланова Дома посланика доносило би већину закона, а број чланова Сената би се смањио са 315 на 100, од којих би пет именовао предсједник Италије, а осталих 95 били би из редова италијанских градоначелника и регионалних представника.

Гласање о повјерењу влади би, такође, било исклучиво право доњег дома парламента.

Друга велика промјена би било пребацивање појединих надлежности са региона на централну владу.

Италијански премијер Матео Ренци позвао је Италијане да подрже референдум, поручивши да би Италија могла да постане најснажнија европска земља уколико исход гласања буде позитиван.

Док он и његови савезници са лијевог центра, уз банке и индустријалце, тврде да би реформе помогле у модернизацији земље, противници уставних промјена, међу којима је и Покрет 5 звијезда, сматрају да би оне угрозиле демократију јер би превелика моћ била концентрисана у канцеларији премијера.

Предложеним реформама устава противе се, између осталих, и бивши премијер Силвио Берлускони и лидер Сјеверне лиге Матео Салвини који се залаже за давање већих, а не мањих, овлашћења регионима.

Већина анкета указује да је више Италијана који би могли заокружити "не" и одбацити реформу Устава, иако је велики број анкетираних био неодлучан.

С обзиром на промјене изборног закона које су ступиле на снагу још љетос, реформа устава олакшала би рад владе, наводи Ројтерс.

Странка, која убудуће освоји 40 одсто гласова, у парламенту би добила апсолутну већину. Ојачана на такав начин, она би могла да спроводи хитно потребне реформе.

Управо то је одувијек била слабост италијанске политике - та земља је у посљедњих 70 година имала 63 владе.

Премијер Ренци најавио је да ће поднијети оставку уколико Италијани на референдуму буду одбили реформе, али је касније ревидирао став.

Признао је да је починио "велику грешку" обећавши да ће дати оставку уколико побиједи глас против реформи.

На питање, међутим, ко би могао да замијени Ренција уколико заиста поднесе оставку, АП одговара: Ренци.

"С обзиром на то да предводи демократе, највећу парламентарну странку, италијански предсједник Серђо Матарела могао би да тражи од њега да покуша да формира нову владу, такозвану ''технократску'' владу - састављену од економиста и других појединаца изван свијета политике, што би било још мање прихватљиво за бројне Италијане", оцјењује АП.

Посљедњи предсједник технократске владе био је бивши европски комесар Марио Монти, који је увео строге мјере штедење за опоравак италијанске економије, подсјећа агенција.

Уочи италијанског референдума финансијска тржишта су нервозна.

Вјероватноћу да ће Италија да напусти монетарну унију, фирма за савјетовање о инвестирању Сентиx, процјењује у међувремену на 19,3 одсто - што је више него икада раније. Они се при том позивају на анкету спроведену међу хиљаду финансијских стручњака.

Чињеница је да лоша економска ситуација слаби Ренцијеву позицију. Још увијек је око 12 одсто Италијана без посла, а међу младима је незапосленост и много виша - 40 процената. Привредни учинак је данас нижи него пре 10 година, а задуженост државе износи више од 130 одсто бруто друштвеног прихода. То је у еврозони, након Грчке, највећа задуженост.

"Не" на референдуму је за многе Италијане могућност да дају одушка свом незадовољству. То је "не" неолибералним реформама, "не" мјерама штедње, "не" естаблишменту, "не" евру и Европској унији, наводи Ројтерс.

АП подсјећа да су парламентарни избори у Италији заказани за прољеће 2018. године.

"Послије изненађујуће побједе комичара и активисте Бепе Грила из Покрета 5 звијезда у Риму и у другим тркама за мјеста градоначелника раније ове године, Покрет 5 звијезда нестрпљив је да преузме националну власт. Тако да би приоритет парламента након референдума вјероватно било дорађивање изборног закона како би се минимализовао потенцијални успон Покрета 5 звијезда", закључује АП.

Извор: Танјуг