latinica  ћирилица
13/12/2016 |  08:43 | Аутор: РТРС

Како да се изборите са празничном депресијом?

Сезонски афективни поремећај, који је многима познат по називу "празнична депресија", два пута чешће погађа жене.
Илустрација (Фото: Thinkstock) -
Илустрација (Фото: Thinkstock)

Овај поремећај спада у облике поремећаја расположења, а карактеристичан је за хладне мjесеце. Симптоми су слични другим поремећајима расположења: нерасположење, губитак енергије и умор, појачан апетит, поспаност.

"Узроци сезонског афективног поремећаја нису у потпуности разјашњени, а сматра се да један од њих лежи у промjени лучења мелатонина и сератонина, односно хормона који се лучи током ноћи и једног од хормона среће", објашњава Ивана Мрган, проф. психологије и бихејвиорално-когнитивна терапеуткиња из центра "Апсиха".

"Подаци говоре да и 10 до 20 одсто понављаних депресивних епизода такође има сезонски карактер".

Мрган каже да на промjене у лучењу хормона утичу и прелазак на зимско рачунање времена, дуже ноћи и слабија изложеност сунчевој свjетлости.

Проблеми с тежином

Уз наведене симптоме, особа која пати од САП-а често је раздражљива и њена тjелесна тежина често варира. Посљедично, долази до пада либида, хроничног умора и тешкоћа у раду, као и тешкоћа у друштвеном окружењу. Ивана Мрган вјерује да особе склоне депресивном расположењу чешће упадају у предпразничну депресију.

"У то вријеме се посебно пропагирају срећа, изобиље, заједништво и хедонизам у различитим облицима што је у нескладу са расположењем особе која има депресију, због чега неке појединце празнична атмосфера гура у безвољност, изолацију и потиштеност. Често се јавља и осјећај кривице, зато што не могу да учествују у празничном духу", каже Мрган.

У вријеме празника, нажалост, расте број психијатријских интервенција и самоубистава – истиче психолог. Исто тако, особе које много раде, не знају како да располажу слободним временом које имају у вријеме празника и постају нервозне и нерасположене.

"Код усамљених особа или особа које су некога изгубиле, нежељене емоције су још присутније јер их празници подсјећају на оно што су изгубиле или никада нису имале. Особе које финансијски лошије стоје не могу себи ни ближњима приуштити оно што би хтјеле, а то буди фрустрацију и тугу. Уз то, за празнике се често промјене навике спавања и храњења - краће спавамо, мање се крећемо, конзумирамо маснију храну и више алкохолних пића него иначе, што може негативно утицати на опште стање организма. Све наведено, парадоксално, заправо доприноси развоју депресивног расположења", закључује Ивана Мрган.

Како да се изборите са сезонском депресијом?

Освијестите ову фазу у промјени расположења као нормалну и пролазну, подијелите с укућанима и другим блиским особама своја осјећања и договорите неке активности, попут шетње и излазака.

Процјените исплативост труда који улажете. Како би вам било боље, можда ћете у овом периоду морати да учините неке ствари које су захтјевне или напорне. Размишљајте о томе како ћете се осјећати кад се ова фаза заврши, како ће вам свакодневица бити пријатнија и квалитетнија.

Планирајте редовну физичку активност која не мора бити високог интензитета - битан је континуитет!

Поштујте вријеме одласка у кревет и буђења. Избјегавајте дријемање преко дана, смањите тјелесну активност и унос хране и пића у сатима прије спавања.

Важно је да обратите пажњу на здраву, редовну и разнолику исхрану богату минералима, житарицама и витаминима што ће позитивно утицати на осјећај умора и спријечити повећање тјелесне тежине.

У случају раздражљивости, корисно је накратко напустити ситуацију или контекст. Дајте себи неколико минута да се смирите и размислите, прије него што се с неким упустите у сукоб.

Повремено се подсјетите да је овај период године тежак за већину људи. Потребно је да себи одате признање за уложени труд и славите мале побједе.

Извор: Б92