latinica  ћирилица
17/12/2016 |  16:04 | Аутор: РТРС

Сваки осми пилот пати од депресије

Стотине комерцијалних пилота у свијету лети са нелијеченом депресијом, показују нова испитивања. Љекарима се не обраћају из страха да би могли да изгубе посао.
Пилотска кабина (Фото: epa/Alexandra Wey) -
Пилотска кабина (Фото: epa/Alexandra Wey)

Анонимно истраживање у коме је учествовало око 1.850 пилота из више од 50 земаља, открива да је њих 14 одсто у протеклој недјељи имало симптоме депресије. Четири одсто пилота је пријавило да је имало самоубилачке мисли током двије недјеље које су претходиле истраживању.

Ријеч је о једном од првих евидентираних приказа менталног здравља код комерцијалних пилота, који често не откривају ту врсту болести званичницима или регулаторним тијелима своје авио-компаније, јер се плаше негативних посљедица у каријери, истиче виши аутор студије Џозеф Ален, истраживач јавног здравља на Универзитету „Харвард“ у Бостону.

„Разумљиво је да пилоти не желе да открију питање менталног здравља због потенцијалног закључка да не могу да испуњавају своје дужности“, рекао је Ален за Ројтерс путем мејла.

Са око 140.000 активних пилота, који годишње лете са више од три милијарде људи широм свијета, резултати истраживања треба да утичу на авио-индустрију и подигну свијест о томе да је неопходан бољи приступ провјери менталног здравља и лијечењу многих пилота, додаје Ален.

Нова открића стижу годину и по дана након што је копилот нискотарифне авио-компаније „Џерманвингс“, који је боловао од депресије, намјерно срушио авион у француским Алпима, гдје је погинуло 150 људи.

Око 350 милиона људи у свијету пати од депресије. Ефикасни начини лијечења постоје, али многи људи не добијају никакву терапију – често због стигме.

Да би добили бољу слику о менталном здрављу пилота, истраживачи су спровели анонимну онлајн анкету између априла и децембра 2015. године. Питања су дотицала различите теме везане за рад и здравље уз депресију. Већина испитаника долази из САД, Канаде и Аустралије.

Од скоро 3.500 пилота који су учествовали у истраживању, тек 1.848 је хтјело да одговори на питања у вези са менталним здрављем, те се тај број узима за број анкетираних. У оквиру те групе, 233 (12,6 одсто) испуњава критеријуме за вјероватну депресију, а 75 (4,1 одсто) пилота је пријавило да је имало самоубилачке мисли у оквиру претходне двије недјеље.

Међу 1.430 учесника који су потврдили да су летјели у претходних седам дана у вријеме истраживања, 193 (13,5 одсто) испуњава критеријуме за депресију.

Већи број мушких пилота у односу на женске пријавио је да је „скоро сваког дана“ имао искуства са губитком интересовања, осјећајући се неуспјешно, са отежаном концентрацијом и мислима да би било боље „бити мртав“.

„Јасно је да се на депресију не обраћа довољно пажње када је пилотски позив у питању“, каже др Алпо Вуоријо, истраживач на Универзитету у Хелсинкију у Финској, који није учествовао у студији.

„Надам се да ће, након несреће пилота у 'Џерманвингсу', други тражити помоћ отвореније“, закључује Вуоријо.

Извор: РТС