Јеврејској заједници враћено 37 зграда у срцу Београда
Јеврејској заједници, према рјешењима Агенције за реституцију, враћено је, од фебруара прошле године, када је на снагу ступио Закон о отклањању посљедица одузимања имовине жртавама Холокауста које немају живих законских насљедника, 37 некретнина у Београду, укупне површине 3.043 квадрата.
Ријеч је о 29 пословних простора, једној згради и седам станова. Осим тога, враћено је и 25 хектара ораница у Новом Кнежевцу. Засада се готово све некретнине налазе у центру престонице, а њихови некадашњи власници одавно су мртви и немају потомке или, уколико их и имају, не зна се гдје су. Уколико стари власници ових зграда немају насљеднике, јеврејске општине, по новом закону, могу да поднесу захтјеве за враћање тих непокретности.
Ипак, кажу у Јеврејској општини Београд, свега неколико објеката правоснажно је припало Јеврејској заједници, јер реализацију првостепених одлука често успоравају градска или општинска правобранилаштвима.
- Искуство Јеврејске општине Београд са правобранилаштвом општина Стари град и Савски вијенац је веома лоше, с обзиром на то да се до сада правобранилаштво Старог града жалило на свако рјешење Агенције - каже потпредсједник Јеврејске општине Београд Харис Дајч.
Већина овдашњих Јевреја настрадала је током њемачке окупације у логорима Старо сајмиште, Топовске шупе, Шабац, Ниш... Њихова имовина је опљачкана и распродата на лицитацији присталицама Рајха: најчешће домаћим Нијемцима, сарадницима Недићевог режима, Хрватима, белогардејцима...
- Нови закон је сврстао Србију у ред најнапреднијих европских земаља када је у питању однос према имовини која је одузета као посљедица Холокауста - каже Харис Дајч. - Поред тога, он је јеврејским заједницама Србије дао нову шансу, а да законом не могу ни на који начин да буду угрожени евентуални приватни власници некадашње јеврејске имовине, као ни држава, ако ту имовину користи за своје потребе. Предмет реституције је искључиво имовина у власништву државе коју она изнајмљује правним и физичким лицима.
Међу некретнинама чији се поврат ускоро очекује налазе се вриједни локали у Улици Вука Караџића 7 и 7а, у срцу Београда. Кућа на броју седам била је прије рата у власништву брачног пара Јосифа и Матилде Мандиловић, који су својевремено потражили спас у Израелу. Њихова имовина је одузета будући да су престали да буду држављани ФНРЈ.
Зграда на броју 7а припадала је Морицу Левију и његовој жени Матилди, која је преживјела рат, али њени насљедници нису познати. Грађевина је такође национализована.
Међу највреднијим непокретностима које су већ враћене Јеврејској општини Београд налазе се куће у Његошевој 49, Вишњићевој 3 и Светог Саве 20. Кућа у Његошевој 49, у којој се налази познати кафић "Зона индустријале", била је првобитно власништво Моше Алкалаја, односно његових насљедника Рахел, Јакова и Соломона. Кућа је послије рата прво враћена породици, а затим од ње одузета. Алкалајеви су били једна од најпознатијих предратних јеврејских породица.
Кућа у Светог Саве 20, односно два локала и једнособан стан, била је власништво породице Пољокан - Исака и Рафаила, и Мели Петровић (рођена Пољокан). Зграда им је одузета у децембру 1942, на основу Уредбе о припадању имовине Јевреја, и пренијета у својину Србије. Кућа је поново враћена 1955. и Пољоканови су неке од станова продали. Наново је национализована 1961. године, а купцима и старим власницима остао је по стан.
Шест пословних простора у Вишњићевој 3, укупне величине 281 квадратни метар, који су такође враћени, припадали су Зелми Ђераси, односно њеном мужу Алкану. Алкан Ђераси убијен је у Београду, 1941. Кућа је за вријеме рата отета и пренијета на њемачки брачни пар Марију и Јохана Рериха. И овај уговор је поништен по ослобођењу и кућа је подржављена.
- Осим у Београду, Јеврејска заједница и у другим градовима прикупља документацију о имовини. Најтежа ситуација је у јужном Банату, гдје су, по ријечима Роберта Сабадоша, предсједника Јеврејске општине Суботица, крајем шездесетих година прошлог вијека уништени, па и покрадени, многи земљишнокњижни улошци. Суботички Јевреји засада потражују бившу јеврејску болницу у овом граду, Синагогу и једну зграду поред Јеврејске општине.
Извор: Вечерње новости