Испуњена посљедња жеља Јована Ћирилова
Већи дио оставио је у аманет Зорану Јовановићу, који се о њему бринуо током болести, док је Народној библиотеци Србије завештао сва издања која није посједовала - око 660 књига. Његова посљедња жеља да његове књиге буду сачуване у највећој ризници писане ријечи у Србији, коначно је испуњена.
Како пише "Калеидоскоп", Јован Ћирилов се о свом "благу" бринуо посвећеношћу једног библиотекара. Књиге су биле систематизоване по унутрашњем Јовановом реду, који није имао смисла ником другом осим њему.
- Сваки зарађени динар трошио је на књиге, с пута би доносио пуне кофере разних наслова - каже Јовановић позоришни редитељ, глава јединог ромског театра на Балкану "Суно е Рроменго" угашеног).
Међу њима је и прво Јованово дјело "Ласте", збирка никад објављених пјесама. Зреле и поучне стихове скупио је и укоричио његов наставник, очаран талентом тада десетогодишњака. Искуцане на фином папиру, данас су врста реликвије. Зато Зоран намјерава да их баш такве коначно објави и придода списку публикација Ћирилова. Што романа, што есеја, антологија, превода...
Међутим, нешто ће учинити противно Јовановој вољи и љубоморном односу према књигама. Он је намјерио да их "ослободи из затвора", понукан једном реченицом глумице Раде Ђуричин- да је књига једино вриједна када се чита! Зоран ће и остатак књишког блага да препише легату који намјерава да оснује у част једног од највећег ерудите на овм просторима.
Извор: Б92