Србија- Без посла око 400.000 младих између 18 и 35 година
Од укупног броја запослених, млади чине свега 7,5 одсто. Додатни проблем је што је међу њима највише оних који раде на црно, односно неформално запослених. За одржавање у животу пропалих предузећа држава је досад издвојила око 700 милиона евра иако је начелно обустављено субвенционисање, међутим дио фирми и даље ће примати знатну помоћ од државе. Држава практично тиме исплаћује плате, не рјешава проблеме, а млади одлазе из Србије. Проблем није само незапосленост, већ чињеница да младима који су неформално запослени није ријешен статус - не могу да дигну кредит, немају осигурање, немају годишњи одмор... Они једноставно не могу да се осамостале.
Једно од рјешења је - степеновање доприноса за социјално осигурање са стопом која је најмања за најмлађе, а увећава се с годинама. То је предложено законом о запошљавању младих који је прије двије недјеље предат у Скупштини Србије и тренутно је у процедури. Закон је поднијела опозиција и приједлог би, ако буде политичке воље, могао да се нађе пред посланицима већ током јануара. Овим приједлогом предвиђене су измјене Закона о раду и Закона о доприносима, практично умјесто као досад да све сноси послодавац, доприносе за младе би дијелили држава и послодавац.
Овакво системско рјешење за читаву категорију грађана, и то оних на којима почива друштво, државу би, према процјенама стручњака, коштало највише око 50 милиона евра. Дакле, знатно мање него улагање у поједина пропала предузећа.
Најугроженија категорија у Србији су млади од 18 до 26 година и њих има око 898.000. Поједине државе у Европи имају стопу незапослености младих нижу од 10 одсто. У Србији је, међутим, око 40 одсто, што је међу највишим у Европи. Осим високе незапослености, према посљедњим статистичким подацима изражен је проблем неформалне запослености или рада на црно. Тако 86 одсто свих запослених особа од 18 година ради непријављено, а тај проценат за оне од 19 година је 69 одсто. Примјера ради, стопа неформалне запослености за особе старе 31 годину и више је 26 одсто.
Према студији коју су радили експерти Свјетске банке и Министарства финансија почетком 2016. године, особе које су радиле непријављене имају знатно лошије опште услове рада, а и нето зараде су у просјеку 20 одсто ниже од зарада пријављених радника. Читава категорија ових грађана Србије пријавила је нижи степен среће и задовољства животом, као и виши степен страха од губитка посла.
Закон који треба да уреди статус и запошљавање младих не треба да се приписује странци нити појединцу и када је ријеч о овом проблему не треба да се дијелимо на власт и опозицију. Због ширине проблема и броја младих и образованих који одлазе из земље и односе знање, а Србија се претвара у државу без будућности, потребно је да се направи консензус. У рјешавање морају да се укључе сви политички актери, Академија, универзитети - каже Балша Божовић, посланик који је у име ДС поднио закон Скупштини.
Извор: Блиц