latinica  ћирилица
26/01/2017 |  15:13 ⇒ 19:50 | Аутор: РТРС

Обрад Кесић: Српска треба да искористи тренутак који се ријетко указује

Пред­ста­вни­ци Ре­пу­бли­ке Српске већ су од но­ве аме­ри­чке адми­нис­тра­ци­је тражили да се у Савјету без­бје­днос­ти УН до­не­се но­ва резолуција о БиХ, а да се са­даш­ња ста­ви по стра­ни, ка­ко би се отво­рио про­цес за­тва­ра­ња Кан­це­ла­ри­је ви­со­ког пред­ста­вни­ка, пот­врдио је “На­ро­дним но­ви­на­ма” Обрад Ке­сић, шеф Пред­ста­вниш­тва РС у Ва­шин­гто­ну.
Обрад Кесић - Фото: РТРС
Обрад КесићФото: РТРС

Ис­ти­че да је ри­јеч о ре­ал­ном зах­тје­ву, те да за то има прос­то­ра у аме­ри­чкој по­ли­ти­ци.

"За БиХ то би би­ла ве­ли­ка ствар. Одлас­ком ви­со­ког пред­ста­вни­ка отво­ри­ла би се мо­гу­ћност за до­го­вор ле­ги­ти­мних предста­вни­ка сва три на­ро­да. Упра­во то ства­ра по­во­љан те­рен да ова на­па­ће­на зе­мља оп­ста­не с тим што би се вра­ти­ла на те­мељ Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма, она­ко ка­ко је он на­пи­сан и ка­ко су га сви по­тпи­са­ли", пре­ци­зи­ра Ке­сић.

Он до­да­је да мно­ги кри­ти­ча­ри, по­го­то­во они из РС, го­во­ре о то­ме да је то не­мо­гу­ће пос­ти­ћи.

"Ако ос­та­не­мо па­си­вни и ако не по­кре­ће­мо то пи­та­ње, не­ће ни би­ти по­ма­ка. Мо­ра­мо би­ти свје­сни чи­ње­ни­це да ипак можемо са­мос­тал­но одлу­чи­ва­ти о соп­стве­ној бу­ду­ћнос­ти", на­во­ди Ке­сић.

У интервјуу за Народне новине, Кесић каже да су мно­ги го­во­ри­ли да је не­мо­гу­ће би­ло ка­за­ти “не” ви­со­ком пред­ста­вни­ку и амор­ти­зо­ва­ти ње­го­ва тзв. бон­ска овла­ште­ња. Ме­ђу­тим, пред­сје­дник До­дик је био први по­ли­ти­чки ли­дер ко­ји је ре­као “не” и ко­ји је по­ка­зао да се не­ка­да ври­је­ди бо­ри­ти за оно што мно­ги ми­сле да је не­ре­ал­но и не­ос­тва­ри­во.

"До­дик је пре­по­знао тај тре­ну­так. Ви­со­ки пред­ста­вник је са­да мар­ги­на­ли­зо­ван и пос­тао је спо­ре­дан фа­ктор, чак и ма­ло коми­чан. Мно­ги су ми­сли­ли да је не­мо­гу­ће одржати ре­фе­рен­дум у РС, а он је ипак одржан. Има још мно­го то­га што су не­ки ана­ли­ти­ча­ри, но­ви­на­ри и акти­вис­ти За­па­да тврди­ли да је не­мо­гу­ће ура­ди­ти, а ипак се по­ка­за­ло су­про­тно. У сва­ком слу­ча­ју, уко­ли­ко пос­то­ји одлу­чност и до­сље­дна по­ли­ти­ка ко­ја се стрпљи­во спро­во­ди, све је мо­гу­ће", рекао је Кесић.

На питање да ли су љу­ди из Трам­по­ве адми­нис­тра­ци­је упо­зна­ти са по­те­зи­ма сво­јих одла­зе­ћих ко­ле­га, ко­ји су пред­сје­дни­ку До­ди­ку оне­мо­гу­ћи­ли да при­сус­тву­је ба­лу по­во­дом ина­угу­ра­ци­је но­вог аме­ри­чког пред­сје­дни­ка, а по­том га ста­ви­ли и на црну лис­ту, Кесић је одговорио да је упознао са­го­вор­ни­ке о ге­не­рал­ном про­бле­му ко­ји су на­пра­ви­ли љу­ди из одла­зе­ће аме­ри­чке адми­нис­тра­ци­је, а ко­ји су по на­шем миш­ље­њу, ди­рек­тно крши­ли ме­ђу­на­ро­дно пра­во овом одлу­ком.

" Је­днос­та­вно, ми­је­ша­ли су уну­траш­ња пи­та­ња је­дне су­ве­ре­не зе­мље. Спе­ци­фи­чно смо им на­ја­ви­ли да је ово про­бле­ма­ти­чно из ви­ше ра­зло­га, али да је можда нај­про­бле­ма­ти­чни­је то што је ово по­ку­шај ути­ца­ја на Тужилас­тво и Суд у БиХ. Као што зна­те, ис­тра­га је у то­ку, али овом одлу­ком већ се на­јав­љу­је и пре­су­да. На тај на­чин врши се при­ти­сак ди­рек­тно на тужиоца да по­ди­гне оп­тужни­цу и по­кре­не суд­ски пос­ту­пак про­тив пред­сје­дни­ка До­ди­ка. Важно је ре­ћи да смо у раз­го­во­ри­ма наи­шли на ра­зу­ми­је­ва­ње, по­го­то­во у кон­тек­сту цје­ло­ку­пне по­ли­ти­ке одла­зе­ће адми­нис­тра­ци­је, чи­ји су по­те­зи у за­дњих не­ко­ли­ко да­на про­бле­ма­ти­чни и ства­ра­ју ком­пли­ка­ци­је за но­ву адми­нис­тра­ци­ју", додаје Кесић.

Према његовим ријечима, иза уво­ђе­ња сан­кци­ја До­ди­ку пос­то­је дви­је на­мје­ре ко­је су прои­зве­ле ову одлу­ку. Прва на­мје­ра и мо­ти­ва­ци­ја јес­те чис­та осве­та про­тив До­ди­ка од стра­не ам­ба­са­дор­ке САД у БиХ Мо­рин Кор­мак и не­ко­ли­ко љу­ди из Стејт депар­тмен­та, због то­га што пред­сје­дник Српске ни­је одус­тао од ре­фе­рен­ду­ма.

""На тај на­чин, још је­дном је по­ка­зао да ни­је спре­ман да угрожава ин­те­рес РС и да сла­би ње­ну ус­та­вно-пра­вну по­зи­ци­ју у кон­тек­сту Деј­то­на, ме­ђу­на­ро­дног пра­ва и ус­та­ва. Дру­га на­мје­ра јес­те да се на си­лу ле­ги­ти­ми­шу ин­сти­ту­ци­је на ни­воу БиХ ко­је су ство­ре­не не­ле­гал­но, не­де­мо­крат­ски и кроз чис­ту си­лу ви­со­ког пред­ста­вни­ка и не­ко­ли­ко ам­ба­са­до­ра. Од са­мог потпи­си­ва­ња Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма пос­то­ји не­ис­кре­ност око ње­го­ве им­пле­мен­та­ци­је. Не­ки ам­ба­са­до­ри и чи­но­вни­ци Стејт де­пар­тмен­та, по­је­ди­на европ­ска ми­нис­тар­ства, као и низ ви­со­ких пред­ста­вни­ка у БиХ, жеље­ли су би­ти државо­твор­ци. Констан­тно по­ку­ша­ва­ју на­ме­тну­ти је­дну цен­тра­ли­зо­ва­ну државу са но­вим ин­сти­ту­ци­ја­ма, ко­је су ство­ре­не на­сил­но и нелегал­но. Са­да приже­љку­ју да кроз при­хва­та­ње тих ин­сти­ту­ци­ја, пред­сје­дник До­дик и дру­ги по­ли­ти­ча­ри ут­врде и одра­де њи­хов прља­ви по­сао. При­хва­та­ње ле­ги­ти­ми­те­та и ле­гал­нос­ти ових ин­сти­ту­ци­ја и њи­хо­вих одлу­ка би их ут­врди­ло и пра­вно ожи­вје­ло", наводи Кесић.

Кесић је поновио да одлу­ка одла­зе­ће аме­ри­чке адми­нис­тра­ци­је пред­став­ља гру­бо крше­ње ме­ђу­на­ро­дног пра­ва и ди­рек­тни при­ти­сак на рад Тужилаш­тва и Су­да БиХ.

"Врло је ја­сно да, ако тужилац одби­је да сли­је­ди ову пре­су­ду, и он и дру­ги из бх. пра­во­су­ђа, спа­да­ју у ка­те­го­ри­ју љу­ди који ру­ше Деј­тон­ски спо­ра­зум. Још го­ре, ви­ди­мо да су у овом слу­ча­ју, због то­га што су би­ли же­љни осве­те, и аме­ри­чка амба­са­дор­ка и аме­ри­чки чи­но­вни­ци одла­зе­ће адми­нис­тра­ци­је, они ко­ји ру­ше ле­ги­ти­ми­тет ин­ти­ту­ци­ја БиХ. Упра­во они угрожава­ју и на­ру­ша­ва­ју вла­да­ви­ну пра­ва и де­мо­крат­ски про­цес на ко­ји се по­зи­ва­ју у са­мој одлу­ци", изјавио је Кесић.

На питање ко­ли­ко је да­нас Аме­ри­ка опре­ди­је­ље­на да са­чу­ва Деј­тон­ски ми­ро­вни спо­ра­зум. шеф Представништва Српске у Вашиунгтону је одговорио да је мно­го би­тни­је пи­та­ње ко­ли­ко су опре­ди­је­ље­ни бош­ња­чки по­ли­ти­чки ли­де­ри да са­чу­ва­ју овај спо­ра­зум и пос­ти­гну до­го­вор са српским и хрват­ским ле­ги­ти­мним пред­ста­вни­ци­ма.

"У су­шти­ни, они су мо­тор ко­ји по­кре­ће сва­ку ин­тер­вен­ци­ју и акци­ју од стра­не аме­ри­чке ам­ба­са­де, као и од по­тпу­но маргина­ли­зо­ва­ног ви­со­ког пред­ста­вни­ка. Но­ва адми­нис­тра­ци­ја не­ће пу­но да се ба­ви Бал­ка­ном. По­го­то­во не­ће ула­зи­ти у дуби­ну уну­траш­ње по­ли­ти­ке, а што је био сва­ко­дне­вни прис­туп њи­хо­вих прет­хо­дни­ка. Ако се и бу­ду ба­ви­ли Бал­ка­ном, то ће би­ти у кон­тек­сту мно­го важни­јих пи­та­ња, по­пут бор­бе про­тив те­ро­ри­зи­ма и ра­ди­кал­ног исла­ма. Њи­хо­ве на­мје­ре су да по­бољ­ша­ју одно­се са Ру­си­јом, те да из­гра­де стра­те­шко пар­тнер­ство са Мос­квом", напомиње Кесић.

Ипак, напоменуо је и да не­ће би­ти ни­ка­квих 'на­глих' про­мје­на у спољној политици САД.

"Ду­го­ро­чно, ако се испу­не обе­ћа­ња но­вог пред­сје­дни­ка и ње­го­вог ужег спо­љно-по­ли­ти­чког ти­ма, он­да ви­ди­мо на­ја­ву великих про­мје­на. Можемо го­во­ри­ти о зао­кре­ту аме­ри­чке по­ли­ти­ке, не са­мо у одно­су са Ру­си­јом, не­го и са ци­је­лим свијетом. Уоп­ште се не тре­ба­ју ба­ви­ти Бал­ка­ном ди­рек­тно, да би се и на овим прос­то­ри­ма осје­ти­ла на­гла про­мје­на. Довољно је да по­бољ­ша­ју одно­се са Ру­си­јом и да ос­тва­ре стра­те­шко пар­тнер­ство са њом, да би на­пра­ви­ли ре­во­лу­ци­ју у аме­ри­чкој спо­љној по­ли­ти­ци. Ко­на­чан крај мен­та­ли­те­та хла­дног ра­та би зна­чио ства­ра­ње је­дног но­вог ме­ђу­на­ро­дног порет­ка и сва­ко пи­та­ње би се де­фи­ни­са­ло дру­га­чи­је од стра­не аме­ри­чке адми­нис­тра­ци­је. Ка­да то­ме до­да­мо и на­мје­ру да се преи­спи­та однос Аме­ри­ке у НА­ТО, уки­да­ње тзв. про­гра­ма де­мо­кра­ти­за­ци­је и бло­ки­ра­ње ре­гиј­ског и еко­ном­ско- трговинског спо­ра­зу­ма, он­да ви­ди­мо да се у по­тпу­нос­ти гра­ди је­дна но­ва спо­љна по­ли­ти­ка. Ту Аме­ри­ка од­сту­па од уло­ге ко­ју је на­мјес­ти­ла се­би као да је гла­вни по­ли­ца­јац и мо­тор за про­мје­не кроз ци­је­ли сви­јет. За са­да, не ви­дим ра­злог да сумњам у њи­хо­ве на­мје­ре.

Према његовим ријечима, ту се отва­ра прос­тор и за Срби­ју и за РС које тре­бају да ис­ко­рис­те овај ис­то­риј­ски тре­ну­так ко­ји ри­јет­ко до­ла­зи.

"Ако се на пра­ви на­чин ис­ко­рис­ти, може да до­не­се до­бре и ве­ли­ке ства­ри за српски на­род на прос­то­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је. Што се ти­че РС, пред­сје­дник До­дик и Вла­да РС су одмах по­сли­је избо­ра у САД са­зва­ли сас­та­нак свих кљу­чних љу­ди ко­ји се ба­ве спо­љном по­ли­ти­ком. На­пра­вио се пре­глед но­во­нас­та­ле си­ту­аци­је и план за да­љи рад под но­вим окол­нос­ти­ма и са јасно де­фи­ни­са­ним ци­ље­ви­ма. На тим ци­ље­ви­ма ра­ди­мо. Ја­сно смо их иден­ти­фи­ко­ва­ли и у ја­внос­ти, а и са на­шим саговорни­ци­ма ов­дје у Ва­шин­гто­ну", рекао је Кесић.

Он је потврдио да ам­ба­са­дор­ка САД у БиХ Морин Кор­мак, као стал­ни за­по­сле­ни ди­пло­ма­та, ос­та­је до даљ­њег, као и сва­ки ам­ба­са­дор ко­ји је преживио први рез но­ве адми­нис­тра­ци­је, али је напоменуо да ће мо­ра­ти да ус­кла­де сво­је по­на­ша­ње са ја­сно де­фи­ни­са­ним ци­ље­ви­ма спо­љне по­ли­ти­ке нове адми­нис­тра­ци­је.

"Да ли ће да оп­ста­ну до кра­ја ман­да­та, у ве­ли­кој мје­ри за­ви­си од то­га да ли су спре­мни да то сли­је­де, да се по­ву­ку из поли­ти­чког живо­та и одлу­чи­ва­ња у зе­мља­ма гдје се на­ла­зе", изјавио је Кесић.

С обзиром да су пред­ста­вни­ци Републике Српске већ ос­тва­ри­ли зна­чај­не кон­та­кте са чла­но­ви­ма но­ве адми­нис­тра­ци­је, Кесић каже да ће се прве реакције видјети кроз ре­зул­та­те "на­шег ра­да и но­вих одно­са ко­је гра­ди­мо".

"Са­да је до­во­љно да кажемо да смо се по­зи­ци­они­ра­ли ја­ко до­бро са кљу­чним љу­ди­ма САД. Они по­ка­зу­ју ра­зу­ми­је­ва­ње које ни­смо до са­да има­ли. У овој фа­зи на­шег ра­да, то је охра­бру­ју­ће и го­во­ри о то­ме да има­мо прос­тор за оно што жели­мо да ос­тва­ри­мо", закључио је Кесић.

Извор: Народне новине