latinica  ћирилица
12/02/2017 |  11:24 | Аутор: РТРС

Повећан број можданих удара и акутног коронарног синдрома

Од почетка године у Универзитетском клиничком центру Републике Српске евидентиран је повећан број пацијената са акутним коронарним синдромом, као и обољелих од можданог удара за приближно 20 одсто, потврђено је у овој здравственој установи.
УКЦ Бања Лука - Фото: РТРС
УКЦ Бања ЛукаФото: РТРС

Љекари кажу да је то посљедица конзумирања веће количине масне и слане хране и пића, али и температуре ваздуха која је ниска или осцилира, па погоршава опште стање кардиоваскуларних болесника и доводи до осцилације притиска код хроничних болесника.

Начелник Клинике за кардиологију у УКЦ-у Тамара Ковачевић Прерадовић каже да је такво стање посљедица и нередовног узимања терапија, те пацијентима савјетује да прате упутства породичних љекара и кардиолога и да редовно узимају терапију.

Шеф Одјељења интервентне кардилогије на овој клиници Саша Лончар навео је да је прошле године урађено укупно 2.697 процедура.

"Од тог броја укупно је урађено 470 перкутаних коронарних интервенција, од чега су 404 интервенције подразумијевале збрињавање акутног инфаркта миокарда. Од укупног броја акутних инфаркта миокарда, 331 је збринуто ван радног времена", рекао је Лончар.

Да је нередовно узимање лијекова посљедица ових здравствених тегоба сагласан је и шеф Јединице за мождани удар на Клиници за неурологију Синиша Миљковић, који је истакао и важност физичке активности.

Према његовим ријечима, фактори на које се не може утицати су доб, пол, генетска предиспозиција, али може на хипертензију, пушење, дијабетес, асимптоматску стенозу каротидне артерије, хиперлипидемију и још неке болести срца.

Он је истакао да су студије показале да смањење крвног притиска за само 10 милиметара живиног стуба смањује ризик за појаву можданог удара за четири пута, престанак пушења за пет пута, а добро регулисана шећерна болест смањује ризик од појаве можданог удара за два до три пута.

Број новообољелих од можданог удара се удвостручује са сваком декадом након 45 година старости, а двије трећине можданих удара се дешава у животној доби након 65 година.

Миљковић је указао да је на нашем простору примјећен тренд повећане учесталости оболијевања од можданог удара код особа средње животне доби, односно од 40 до 60 година.

"Ризико фактори и њихово присуство, посебно ако особа има више ризико фактора, могу се сматрати узрочницима можданог удара. Ово намеће став, да сву нашу активност треба усмјерити ка њиховом мијењању односно уклањању да бисмо смањили број обољелих од можданог удара", рекао је Миљковић.

Он је нагласио да је највећи напредак у лијечењу болесника са можданим ударом постигнут са примјеном такозване тромболитичке терапије која се примјењује у Јединици за мождани удар, за одређене облике исхемијског можданог удара, која за четири пута повећава могућност доброг коначног исхода лијечења.

"Први пут су неуролози у могућности да дјелују на сам узрок болести, јер овај лијек може да разгради тромб-угрушак на мјесту гдје је настао. Код давања саме терапије, нажалост, за сада постоји низ ограничења. Прво и најбитније је да се она може дати само ако пацијент стигне унутар четири и по сата од настанка можданог удара. Зато је нарочито важно да се пацијенти чим осјете симптоме или се посумња на мождани удар јаве љекару или директно неурологу да би се што прије реаговало", истакао је Миљковић.

Он је објаснио да најчешћи симптоми и знакови који би говорили у прилог можданом удару су слабост једне стране тијела, сметње са говором, ако пацијент примјети да су му се "искривила уста", неријетко помућено стање свијести, понекад главобоља и дезоријентисаност.

Извор: СРНА