latinica  ћирилица
23/02/2017 |  15:35 ⇒ 17:23 | Аутор: РТРС

Требиње- Потребно удруживање и квалитет производа за ЕУ (ВИДЕО)

Завршни форум о перспективама развоја пољопривреде у БиХ одржан је у Требињу у организацији Канцеларије специјалног представника ЕУ.
Требиње- Форум о развоју пољопривреде - Фото: РТРС
Требиње- Форум о развоју пољопривредеФото: РТРС

Основни проблеми са којима се домаћи произвођачи суочавају јесу недовољни подстицаји и ограничења приликом извоза производа на тржиште земаља ЕУ. Порука европске делегација херцеговачким пољопривредницима је да се морају удружити у репрезантативне организације, али и испунити стандарде квалитета како би се нашли на европском тржишту.

Мед и љековито биље само су неки од аутохтоних херцеговачких производа, чији је квалитет препознат на свјетском тржишту. Међутим, произвођачи имају проблеме да остваре загарантован откуп и добру цијену. За даљи рад и конкурентност на тржишту значајна су им савјетовања и размјена искустава са стручњацима. 

Јадранка Кујачић, в.д. директора Пчеларске задруге "Жалфија", каже да желе да чују шта су њихове обавезе, те шта треба да да ураде у вези с документацијом.

Крсто Асановић, произвођач смиља, каже да планирају да ово буде производња и за наредних 20 година. Према његовим ријечима, има много засађених површина, око 8 хектара само на Зупцима.

На велико европско тржиште могу конкурисати само репрезантативна удружења малих произвођача, а производи морају испунити услове квалитета и здравствене исправности. Надлежне инстанце ЕУ у БиХ препознају тежак положај домаћих пољоприведника, мањак субвенција које добијају, како из фондова, тако и од локалних заједница.

Ларс Гунар Вигемарк, шеф Делегације ЕУ у БиХ, каже да се нуде велике могућности за аграр, али је потребно да се пољопривредници удруже и да се докаже квалитет производа који треаба да испуњавају прописане стандарде.

Елиђио Малуза, експерт на ЕУ твининг пројекту, истиче да је веома важна фито-санитарна испарвност производа.

Конкретне цифре које би биле на распологању пољопривредницима у БиХ кроз субвенционисане пројекте данас нису спомињане. Искуства земаља региона кажу да је нпр. у Црној Гори кроз приступне пројекте до 2020. године расположиво до 39 милиона евра, а по пројекту се може остварити и до 50 одсто бесповратних средстава.