Кошарац: Бошњаци нису власници БиХ и она не припада само њима
- И послије 25 године очигледно је да је садржај политика муслиманских политичких организација готово идентичан са оним из деведесетих година, што се потврђује кроз низ политичких дешавања, јер и даље постоји њихова тенденција да су Бошњаци власници БиХ и да она припада само њима - рекао је Кошарац Срни.
То је потпуно видљиво, истиче он, као што је видљив и провидан њихов покушај да причом о посљедњем попису становништва у БиХ покажу да су они доминантни у БиХ, иако са српске стране постоје аргументоване примједбе на имплементацију и обраду резултата тог пописа.
Кошарац наглашава да је, из угла демократских принципа, видљиво да онда када се у Републици Српској у складу са Уставом Републике Српске званична политика опредијели за одређене процесе на високом демократском нивоу, а то је референдум о значајном датуму за српски народ, 9. јануар - Дан Републике, тада из муслиманског Сарајева веома често дође до хорског оспоравања уставних надлежности и потреба Српске да се грађанима омогући слободно изражавање њихове воље.
- За нас у Републици Српској потпуно је неприхватљиво да морамо безусловно да прихватимо све захтјеве и потребе бошњачке политичке врхушке у Сарајеву - поручује шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ.
Према његовим ријечима, један од таквих непримјерених захтјева према Српској свакако је и апелација бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића Уставном суду БиХ у вези са 9. јануаром, што довољно говори да и даље код бошњачких политичара постоји унутрашња потреба да упорно дерогирају интересе и уставну позицију Републике Српске, што се може довести у контекст њихове континуиране борбе против Републике Српске и српског народа.
- Нажалост, та политичка ћуд у Сарајеву не мијења се ни послије 25 година. И захтјев за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби против Србије једностран је акт човјека који је члан Предсједништва БиХ /Бакир Изетбеговић/, који показује да бошњачка политика дјелује ванинституционално и неуставно. То је био проблем и када су Бошњаци одлучили да крену у референдум 1. марта 1992. године, не водећи рачуна о ставовима других народа - наводи он.
Кошарац наглашава да сви треба да воде рачуна о томе да је БиХ земља два ентитета и три конститутивна народа и да је то једноставно срж Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ.
Према његовој оцјени, у политичком контексту, 1. март за српски народ у БиХ доноси нешто што је кључни проблем у БиХ, а то је модел прегласавања, односно покушај мајоризације других народа, чији је циљ био разбијање Југославије и успоставање фундаментализма у БиХ.
- Било који вид прегласавања је "рак рана" за БиХ и због тога ми не прихватамо никакво обиљежавање 1. марта, поготово што је тог датума 1992. године Србима у Сарајеву послата јасна порука да нису прихватљиви и да нису добродошли у овај град, о чему свједочи подло убиство српског свата Николе Гардовиће и спаљивање српске заставе на Башчаршији. То је, такође, био знак да се тадашњи мусимански лидер Алија Изетбеговић опредијелио за етничко чишћење Срба у БиХ - закључио је Кошарац.
У дијелу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као "дан независности БиХ", док се овај датум у Републици Српској не слави.
Извор: СРНА