latinica  ћирилица
26/02/2017 |  09:54 ⇒ 27/02/2017 | 11:01 | Аутор: РТРС

"Обиљежавање 1. марта провокација политичког Сарајева и увреда за српске жртве" (ВИДЕО)

За Републику Српску апсолутно је неприхватљиво обиљежавање 1. марта као "дана независности БиХ", јер је тог датума убијен српски сват у Сарајеву Никола Гардовић, што је био први терористички акт и увод у ратна дешавања у БиХ.
Референдум - 01.март - Фото: РТРС
Референдум - 01.мартФото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је Срни да је обиљежавање 1. марта као такозваног "дана независности БиХ" обична провокација политичког Сарајева и поручио да тај датум није, нити ће икада бити празник.

- Први март као празник је подвала међународној јавности и злоупотреба назива БиХ за бошњачке потребе, јер сагласност Срба и Републике Српске за обиљежавање тог датума нису добили, нити је могуће да је добију - истакао је Додик.

Ако Република Српска икада буде обиљежавала тај датум, каже Додик, онда ће га обиљежавати као дан почетка страдања свих и дан када је пала прва невина српска жртва у БиХ коју су мучки убили муслимански екстремисти под контролом тадашњег муслиманског политичког руководства.

Предсједник Српске је нагласио да је Сарајево данас готово етнички очишћено од Срба, а убиство српског свата тог 1. марта, с ове историјске дистанце, може се слободно узети као датум почетка етничког чишћења у Сарајеву и територијама под муслиманском контролом.

- Као што је Алија Изетбеговић у Дејтону представљао виртуелну БиХ, јер пола територије није контролисао у пуном смислу те ријечи, тако и његов син данас обиљежава 1. март на истом парчету земље колико је контролисао и отац прије 25 година - навео је Додик.

Обиљежавање 1. марта као такозваног "дана независноти БиХ" за Владу Републике Српске је провокација политичког Сарајева, предвођена Бакиром Изетбеговићем, а подржана од дијела међународне заједнице, изјавила је Срни премијерка Српске Жељка Цвијановић.

Цвијановићева је нагласила да то није никакав дан - ни државности, ни независности БиХ, јер се о томе нису усагласили ни ентитети, ни конститутивни народи у оквиру БиХ, и јасно је да он никад неће бити прихваћен у Републици Српској.

- И какав је то уопште кобајаги "државни" празник којег не признаје пола БиХ, и шта тамо раде поједини међународни представници, који заједно са Бакиром Изетбеовићем величају дан кад је извршен терористички чин који је био окидач за велико страдање које је услиједило током ратних година и огромно неповјерење које постоји у овиру БиХ и након двије деценије од ратних сукоба - упитала је Цвијановићева.

Што се тиче Бакира Изетбеговића, рекла је премијер Српске, ту су ствари јасне, али је крајње вријеме да се почну постављати директна питања и појединим представницима међународне заједнице, јер и они, славећи тај дан, доприносе продубљивању јаза између народа у БиХ, а не само Бакир Изетбеговић.

- Сигурна сам да ће појављивање било којег представника међународне заједнице обиљежавању 1. марта у Изетбеговићевој режији, грађани Републике Српске сматрати директном провокацијом према Републици Српској, институцијама Републике Српске и српским жртвама - истакла је Цвијановићева.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић упозорава за Срну да се Бошњаци према понашању и начину размишљања нису далеко одмакли од 1992. године и почетка ратних сукоба, те да инсистирају на нечему што је подијелило БиХ.

Стевандић подсјећа да је 1. марта 1992. године убијен Гардовић, након чега су почели крвави сукоби у БиХ.

- За разлику од 9. јануара 1992. године, када нико није страдао, 1. марта убијен је Гардовић, чиме су била угрожена основна права српског народа и почињен први терористички акт у БиХ. Инсистирање на обиљежавању 1. марта је знак да за сада у БиХ није могућ било какав компромис - истиче Стевандић.

Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Радован Вишковић оцјењује да је убиство Гардовића у Сарајеву 1. марта 1992. године било окидач за почетак рата у БиХ.

- Сви у БиХ платили смо огромну цијену након 1. марта 1992. године. Срби никада неће признати тај датум као "дан независности БиХ", а посланички клуб СНСД-а поднио је апелацију Уставном суду БиХ, којом тражи да обиљежавање 1. марта буде оспорено - наглашава Вишковић за Срну.

Он напомиње да 1. март не смије бити обиљежаван у институцијама БиХ.

Посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Миладин Станић истиче да Бошњаци, обиљежавањем 1. марта, провоцирају српски народ у БиХ.

- Овај датум је увод у ратни сукоб у БиХ и због тога га Срби никада неће обиљежавати. Када славе тај датум, Бошњаци вријеђају све српске жртве - наводи Станић.

Шеф Клуба посланика ПДП-а у Скупштини Српске Мирослав Брчкало наглашава да се 1. март, као "дан независности БиХ", никада неће обиљежавати у Републици Српској.

- Да живимо у уређеној држави тај датум нико и никада не би обиљежавао, а Бошњаци показују да су по начину размишљања још у прошлим временима. Србе 1. март асоцира на крвопролиће, терористички акт и ратне сукобе, а Бошњаке на "независност БиХ" - каже Брчкало.

Шеф Клуба посланика НДП-а у Народној скупштини Републике Српске Крсто Јандрић подсјећа да на нивоу БиХ није усвојен закон о празницима и наглашава да Бошњаци злоупотребљавају институције БиХ за обиљежавање датума као што је 1. март.

- Република Српска не може прихватити обиљежавање 1. марта као "дана независности". Са Бошњацима се сигурно никада нећемо сагласити да овај датум буде заједнички празник - наводи Јандрић.

Предсједник Асоцијације стваралаца Републике Српске Момчило Крајишник истиче да су нелегални првомартовски референдум о такозваној независности БиХ, као и гнусно убиство српског свата Николе Гардовића, те спаљена српска застава на Башчаршији, 1. марта 1992. године у Сарајеву, на неки начин, негативно остали записани у историји БиХ.

- Први март из 1992. године датум је који са много примједаба и критика доживљавају Срби у БиХ, и због негативног преокрета, односно нелегалног референдума, којим је на силу проглашена БиХ као независна држава, као и због убиства српског свата на Башчаршији. Уствари, то је већ био знак за почетак рата у БиХ - рекао је Крајишник, који је био први српски члан Предсједништва БиХ и први предсједник Народне скупштине Републике Српске.

Сигурно је, истиче он у изјави Срни, да тај датум Срби не треба да славе јер то не доноси никакав опрост, већ, напротив, подржава све оно што је било негативно и што је било узрок рата.

- С друге стране, бошњачка страна без икаквог основа је историјски догађај проглашења Републике Српске, 9. јануар, проблематизовала и злоупотријебила на Уставном суду БиХ и довела у питање прославу тог датума у Републици Српској - констатује Крајишник.

Сенатор Републике Српске Живко Радишић рекао је да се раније као члан Предсједништва БиХ залагао да БиХ има своје празнике, али да државни празник дејтонске БиХ, као земље три равноправна три народа и два ентитета, ни у ком случају не може бити 1. март и "неки назови дан независности".

- Тај дан се односи на једно ратно стање, када је и дошло до распада и није било БиХ. Шта је БиХ ако у њој нема ни Срба, ни Републике Српске или неке институције која припада нашем народу - упитао је Радишић.

Он је рекао да су такозвани "дан независности" наметнули или жељели неки други или трећи, те да га чуди што многи толеришу 1. март, укључујући међународну заједницу, поготово када се то упореди са свим ујдурмама вођеним прије мјесец-два о Дану Републике Српске, 9. јануару.

Потпредсједник Главног одбора СДС-а Мирко Шаровић изјавио је да је обиљежавање 1. марта као такозваног "дана независности БиХ", за Републику Српску апсолутно неприхватљиво.

- Веома су дубоки разлози за то и због тога 1. март нема капацитет да се обиљежава да цијелој територији БиХ, као што се то све вријеме покушава да наметне из политичког Сарајева и бошњачких политичких странака - рекао је Шаровић.

Он подсјећа да "БиХ нема ни државне ни вјерске празнике регулисане законом на нивоу институција БиХ, тако да своја права грађани и вјерници црпе из ентитетских закона".

Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић изјавио је Срни да 1. март, који се у дијелу БиХ са већинским бошњачким становништвом обиљежава као такозвани "дан независности БиХ", српски народ и он лично доживљавају као дан када је 1992. године почео рат, када је почела патња свих грађана у БиХ, а посебно Срба.

Предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац сматра крајње недопустивим и неприхватљивим лицемјерну тенденцију већине сарајевских политичара који инсистирају на томе да су Бошњаци "власници БиХ и да она припада само њима".

У БиХ је 1. марта 1992. године одржан референдум о независности БиХ на којем је 62,7 одсто, махом муслиманских и хрватских бирача, гласало за њену независност и излазак из тадашње СФРЈ.

У Федерацији БиХ тај дан обиљежава се као "дан независности", док Срби у БиХ овај датум доживљавају као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса.

На тај дан 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, убијен је и српски сват Никола Гардовић, те спаљена српска застава, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ.

Извор: СРНА