Обиљежавање 25 година Устава Српске-темеља данашње Републике (ВИДЕО)
Устав је 28. фебруара 1992. једногласно усвојила Скупштина српског народа у БиХ, која је раније, 9. јануара, донијела Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ.
Једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, први Устав Републике Српске гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике. Као највиши конститутивни правни акт утврдио је тип уређења, систем оргнизације власти и све друге полуге система, а истог дана донесен је и Уставни закон који је омогућио његову примјену и функционисање саме Републике у њеном зачетку. Свему је претходила фебруарска конференција о БиХ.
- Тада смо већ имали контуре да би требало да имамо свој ентитет и сходно том договору ми смо донијели Устав с намјером да спријечимо да одвоје БиХ од Југославије. То је значи био изнуђен потез, каже Момчило Крајишник, први предсједник Народне скупштине Републике Српске.
Да је Устав донесен с првобитном намјером да се спријечи прерано признање БиХ и да се међународни фактори упозоре и уразуме да почну да воде озбиљне разговоре о унутрашњем уређењу БиХ, јер оно које је постојало по Уставу БиХ из 1974. ије могло одржати унутрашњи мир и националну равнотежу, потврђује и један од његових креатора Радомир Лукић.
- То је био врхунац за који смо сматрали да неће бити примјењен, међутим историјске околности су од тог догађаја кренуле у другом правцу и смјеру и он је, као што видите, већ 25 година темељ уставности у Републици Српској, истиче Радомир Лукић, декан Правног факултета Источно Сарајево.
- Хоћу ради историје да кажем, тог датума смо ми донијели Устав, а прогласили смо га 27. марта на посљедњој сједници Скупштине прије рата, додаје Крајишник.
Први устав, који је имао сва обиљежја демократског, народног устава на снази је и данас, али са бројним измјенама и допунама.
Дио одредби је рађен аутономно у Народној скупштини, дио је наметала међународна заједница. Међу измјенама су и оне које су се односиле на ограничавање надлежности Српске у корист заједничких органа БиХ, као и успостављање Вијећа народа. Ипак, кључна и најозбиљнија измјена била је 95.
- До 95. године то је био устав де факто самосталне државе која није добијала широко међународно признање, а од 95. године то је устав једне од двије федералне јединице БиХ, која је, кад је у питању њено државно уређење једна мјешавина значајних федералних, али и значајних конфедералних елемената, наводи Лукић.
Са 140 чланова, Устав Републике Српске спада у ред средње дугих устава.