Југословенска кинотека међу највећим у Европи
Ла Роа је приликом обиласка Архива Југословенске кинотеке изјавио да је ријеч о једној од најважнијих филмских грађа у Европи.
Њему је уручен и Златни печат Југословенске кинотеке, а он је на поклон Кинотеци донио рестаурисану копију француског класика "Војска у сјенци" (1969) Жана Пјера Мелвила са Лином Вентуром и Симон Сињоре.
Ле Роа је обећао и да ће помоћи у проналажењу првих филмова снимљених у Србији, који се данас воде као нестали.
- Помоћник браће Лимијер, Андре Каре, појсетио је Београд 6. јуна 1896. године као десети град у Европи у којем је приказао први филм Лимијерових, а онда је осам м,есеци касније поново дошао да би приказивао нову колекцију њихових филмова. Том приликом је у Београду снимио пет филмова од којих за два знамо да су сигурно приказана ("Излажење радника из фабрике дувана" и "Трамвајска станица на Теразијама"), на основу новинских чланака. Данас се сви воде као изгубљени. Будући да је Ле Роа и један од главних функционера француског Центра за филм и анимацију који сада чува ц,елокупан фонд Лимијерових, постоје неке шансе да, можда, у неким до сада неиндетификованим материјалима пронађемо и те наше филмове - рекао је управник Архива кинотеке Александар Ердељановић.
Ле Роа је, у пратњи Ердељановића и управника Кинотеке Југослава Пантелића, обишао читав комплекс који чува непроцјењиво филмско благо.
- Био сам овде прије двадесетак година, за вријеме НАТО бомбардовања, и тада је најважније било да мислимо на спасавање филмске грађе. Данас видим да је све сачувано и желим да похвалим све активности учињене на том плану. Такође желим да похвалим и стандарде конзервације филмске грађе који су на највишем нивоу. Југословенска кинотека је по свом обиму једна од најзначајниих у Европи и активно је укључена у међународну сарадњу на очувању филмова - оцијенио је Ле Роа.
Један од раритета Архива је плакат за италијански филм "Данте" из 1922, године и једини на свијету.
- Крајем деведесетих један италијански колекционар нам је нудио 7.000 долара за њега, али смо га одбили. Ово нема цијену - рекао је Ердељановић.
У Архиву се чува око 100.000 филмова свих формата. Најстарији филм потиче још прије почетака кинематографије, ату су и неки материјали из 1879. када су то били покушаји нечега што ће личити на филм...затим филмови које је Вилијам Диксон радио за Томаса Едисона 1893. (прва филмска пројекција уприличена је 1895). Чува се и пратећа филмска грађа: плакати, фотографије, књиге снимања, дијалог листе, документа из историје филма, фантастична колекција између 3.500 и 4.000 филмских предмета и предмети из историје филма: камере, пројектори и остали уређаји...
Ту се чувају и најстарији српски филмови, документарни "Крунисане краља Петра" из 1904. и два играна филма из најстарије српске колекције првог продуцента Светозара Боторића: "Живот и дјела бесмртног вожда Карађорђа" и "Улрих Цељски и Владисалв Хуњади", оба из 1911. у режији Чича Илије Станојевића које је снимио Луј де Бери.
Међу мноштвом филмских ролни има и још неоткривеног материјала.
- Имамо изузетну колекцију запаљивих филмова коју чувамо у девет бункера. То је стално врело откривања нових филмова. У њима је до сада пронађено више свјетских филмова који су се водили као изгубљени, рецимо јединих копија седам мађарских филмова. Стално се нешто ново открива. Има још доста старих филмова који нису идентифиовани јер немају ни шпицу, нити икаквих података и ми то из дана у дан, помоћу савремене технологије, полако откривамо - каже Ердељановић.
Извор: Агенције