latinica  ћирилица
16/03/2017 |  22:36 ⇒ 22:43 | Аутор: РТРС

Четири године мандата премијерке Жељке Цвијановић- шта показују економски параметри?

Повећање бруто домаћег производа, запослености, просјечне и минималне плате, извоза, индустријске производње... Овим у свом четворогодишњем мандату може да се похвали премијерка Српске Жељка Цвијановић. Економисти тврде да је могло и боље, али су исто тако сагласни да економска криза и поплава, која је прије три године однијела цијели буџет, чине овај резултат значајнијим.
Влада РС - Фото: РТРС
Влада РСФото: РТРС

Буџетска стабилност и редовна исплата обавеза најбоље говоре о резултатима извршне власти у претходне четири године, поруке су с Трга Републике. Колико год неко покушавао да оспори овај четворогодишњи резултат сматрају да би га економски показатељи демантовали.

- Република Српска у посљедњих девет квартала почевши од 4. квартала у 2014. (након поплава) има стално позитивну стопу раста, што није била пракса раније - каже Дарко Милуновић, савјетник предсједнице Владе Републике Српске.

Општу оцјену рада Владе Жељке Цвијановић тешко је дати, сматрају економисти, јер су године иза нас биле тешке на глобалном нивоу. Оцјењују да их је Република Српска, ипак пребродила.

- Период од 2012. до 2016. био је изазован период. Успјели смо "преживјети". Оно о чему се стиче утисак је да сад помало губимо дах. Отуда је и интерес домаћих власти да се уђе у аранжман са Међународним монетарним фондом, да се направи одређени бајпас, како би се дошло до даха - каже економиста Горан Радивојац.

Економиста Предраг Дудуковић је, наводећи позитивне учинке Владе Српске за ове четири године, истакао да су убрзане административне процедуре када је ријеч о регистрацији предузећа, да је уведен неопорезиви дио плате, да је укинут порез на дивиденду.

Ово је, кажу економисти, један корак напријед у растерећењу привреде, али сматрају да то није довољно.

- Требало би да Влада заступа становиште да смањење пореских даџбина доводи до повећања прихода и буџета. Можда не краткорочно, али дугорочно свакако - сматра Дудаковић.

- Опредјељење Владе је да се иде на растерећење, да се иде на смањење доприноса - каже Милуновић.

Поређења ради, БДП који је од 2013. растао, у 2012. имао је негативну стопу. Бруто домаћи производ чине трговина, јавна управа, обавезно социјално осигурање, прерађивачка индустрија и пољопривреда.

- Сваки раст испод пет одсто је нормалан, природан раст, а изнад тог процента је нешто што треба поздравити. У свијету нема много таквих примјера, изузев Кине која дуже има раст већи од пет одсто - навео је Радивојац.

И у Влади су сагласни да структура БДП-а није задовољавајућа. Подсјећају на предвиђања да се у БДП-у из године у годину повећава удио прерађивачке индустрије, што је од великог значаја. А значајан је и раст индустријске производње у прошлој години. Више од осам одсто.

- Треба поздравити раст индустрије, нарочито прерађивачке, али се стиче утисак да је ријеч о некој ad hoc активности, а не стратегији - наводи Радивојац.

Повећањем индустријске производње повећана је и запосленост. Рекорд из 2008. када је број радника достигао скоро 260.000, кажу у Влади, могао би бити оборен већ ове године. Запосленост је расла па је разлика од 2013. до 2016. значајна.

- Број запослених је за 20.000 већи и оно што је добро је да се број запослених у индустрији повећава - истиче Милуновић.

Када се узму све плате запослених просјек у прошлој години био је 835 КМ. То је у односу на ону од прије четири године више за 27 КМ.

- То је добро, али то су плате у администрацији које су много веће него у реалном сектору - истиче Дудаковић.

Милуновић наводи да треба узети у обзир и то да су многи радници у реалном сектору пријављени на "минималац", али истиче да ће се одлучно кренути у провјеру.

Тада се може очекивати да ће бити веће и пензије, које су повећане од 2013. Оно што свакако није добар резултат јесте број пензионера. Само у децембру у односу на новембар прошле године већи је за 841 корисника ПИО-а, а у односу на децембар 2015. скоро 5,5 хиљада. Како поправити однос броја запослених и пензионера? Повећање производње, па тако и извоза један је од начина. Извоз је статистичка ставка са којом се премијерка Жељка Цвијановић и Влада Српске могу похвалити.

- То је оно што је најбоље и што је учињено добро - каже Дудаковић.

- Оно што би ми сад могли да урадимо је да коригујемо структуру робе коју извозимо, али то зависи од инфраструктуре - додаје Радивојац.

Из Владе процјењују да ће резултати у наредном периоду бити још бољи. Оно што многи сматрају тегом око врата јесте укупни дуг Републике Српске. На крају прошле године износио је 5,4 милијарде КМ. Стандард преко којег не би требало да се задужује је 60 одсто од БДП-а. Српска је на 57 процената и уредно враћа своје обавезе, кажу у Влади. Мишљење економиста да је дуг под контролом, али на граници преко које се не смије ићи.