latinica  ћирилица
18/03/2017 |  16:39 ⇒ 20:42 | Аутор: РТРС

Како побољшати изборни процес у БиХ? (ВИДЕО)

И док се воде велике полемике у вези са суштинским питањима измјена Изборног закона, паралелно тече процес анализе стања и могућности побољшања изборног процеса у БиХ уз примјену нових технологија.
Избори - Фото: РТРС
ИзбориФото: РТРС

Овим питањима бави се Интерресорна радна група која је укључила представнике свих релевантних институција, а као слабе тачке означене су израда Централног бирачког списка и његових извода, идентификација бирача на самом гласачком мјесту, као и пребројавање резултата на бирачком мјесту и њихово обједињавање на нивоу изборне јединице.

Да је потребно технички побољшати изборни процес у БиХ, бременит бројним тешкоћама, прича се већ дуги низ година. Али не реализује.

- У једном дијелу Централна изборна комисија је опремљена и функционише, међутим, по дубини то изгледа није тако. Очекујемо да нас чују они који одлучују - наводи Бранко Перић, члан ЦИК БиХ.

Надлежни су тренутно фокусирани на идентификацију слабих тачака којих и те како има. Једна од најкрупнијих, кажу, јесте израда Централног бирачког списка која има двије велике мане.

- Прва је да један број грађана није уписан у Централни бирачки списак, ту прије свега мислим на дијаспору, а друга да је један број мртвих задржан на Централном бирачком списку - каже Суад Арнаутовић, предсједавајући Интерресорне радне групе .

Слаба тачка је и идентификација бирача на самом бирачком мјесту, гдје се тежи увезивању са биометријским подацима ИДДЕЕА-е уз помоћ нових технологија. Различите идеје су и у вези са убрзањем процеса обједињавања резултата. Уз очекивање да ће технолошким осавремењивањем бити обухваћена бирачка мјеста, као најслабија карика изборног процеса, из општинских изборних комисија истичу да би изборни процес тако био заокружен.

- На тај начин била би убрзано и комуникација на релацији ОИК-ЦИК и тиме бисмо добили на транпарентности и ефикасности, те на брзини резултата које ОИК достављају ЦИК-у - наводи Сања Станимировић Остојић, предсједница ОИК-а Власеница.

Међутим, увођење нових технологија прате и бројна питања.

- Увијек постоји проблем са технологијама које су скупа. Увијек се мора тражити шта су предности, а шта проблеми и шта је право рјешење за сваку појединачну земљу - истиче Питер Волф, експерт Савјета Европе.

Шта је најбоље за БиХ и даље је питање без конкретног одговора. Затражено је да бх. парламент хитно размотри и усвоји стратегију за примјену нових технологија.

Истовремено, из Интерресорне радне групе указују да би се на краткорочним мјерама требало радити до избора сљедеће године, док је рок за средњорочне избори 2026. а дугорочне 2040 године. Сасвим извјесно је да је електронско гласање о којем се много причало на, и те како, дугом штапу.