Посљедице бомбардовања - oд малигних болести до менталних поремећаја
Лансирано је више од 400.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. На југу Србије, Космету и Црној Гори 112 локалитета бомбардовано је осиромашеним уранијумом.
- Извршена је деконтаминација Пљачковице, рта Арза у Црној Гори. Опасност је смањена, али не можемо тврдити да је потпуно елиминисана - истиче пензионисани генерал Слободан Петковић, начелник Управе АБХО Генералштаба Војске СРЈ 1999. године.
Од 2000. године биљежи се пораст обољелих од малигних болести, посебно на југу Србије.
- На основу леукемије лимфома, ми смо дошли до закључка да је уранијум утицао на повећање броја умирања од карцинома у Србији. На крају деценије стопа инциденце је била већа 110 одсто него 2001. године, а стопа морталитeта 180 процената већа него 2001. То нам је био круцијални доказ - напомиње Слободан Чикарић, предсједник Друштва Србије за борбу против рака.
Према извјештају Организације уједињених нација за животну средину, велике посљедице оставило је дејство НАТО снага на индустријска постројења јер су хемикалије, чије се дејство може поредити са бојним отровима, неконтролисано испуштене у животну средину.
- Свједоци смо да су у појачању и аутоимуне болести, колико спонтаних побачаја је било, колико се младих парова, наизглед потпуно здравих људи, лијечи од стерилитета. Наравно да бомбардовање није једини разлог, али ја сам убијеђена да и те како има утицаја - указује Даница Грујичић, начелник Центра за неуроонкологију Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије.
Нема података о угрожености животне средине, а ни прецизне процјене материјалне штете.
Око 8,8 одсто учесника рата има посттрауматски стресни поремећај, а испитивања код цивила показала су знатан број менталних или психолошких поремећаја који су непосредна посљедица бомбардовања.
Извор: РТС