Пентагон под Трампом може да води ратове кад код хоће

Агенција указује да се многима у америчкој војсци свиђа повећана аутономност, али критичари тврде да због тога раста број убијених цивила у акцијама, америчке трупе се излажу већем ризику и почиње да нестаје надзор над сукобима у којима САД учествују.

АФП наводи да се ова промјена најбоље види у борби против Исламске државе на сјеверу Сирије, гдје су под Трамповим претходником Бараком Обамом чак и најмање промјене америчких планова биле под исцрпном контролом Бијеле куће.

Од Трампове инаугурације, маринци су у Сирију пребацили артљерију, а америчка копнена војска је ту довела на стотине ренџера, чиме је укупан број трупа које САД ту има порастао на скоро 1.000 људи.

Војни команданти процјењују сада могућност слања стотина нових војника, а Пентагон је протекле недјеље најавио да је обезбиједио артиљеријску подршку и транспорт хеликоптерима за локалне снаге које иза непријатељских линија покушавају да заузму стратешки важну брану.

Давањем већих слобода Пентагону напушта се претходна пракса да главну ријеч има Савјет за националну безбиједност (НСЦ), који координише спољну и војну политику и примјењује предсједникове планове везане за националну безбиједност.

АФП наводи да је под Обамом НСЦ надгледао скори сваки аспект ратова које је Америка водила у Ираку, Сирији и Авганистану и да је шеф Пентагона Еш Картер "држан на кратком повоцу".

За разлику од тога, Трамп се већ у више наврата приклонио мишљењу свог министра одбране Џима Матиса.

Наводи се да је Матис, пензионисани генерал, дао проширена овлашћења својим командантима на бојном пољу.

"Џим Матис је добио широку слободу да води војне операције онако како он мисли да је најбоље", рекао је портпарол Пентагона Крис Шервуд.

 Извор:Танјуг