Проналазач веба тврди: Губимо контролу над властитим подацима
Људе више брине онлајн ширење дезинформација од циничног ширења лажних вијести како би се брзо зарадило - од оглашавања до софистицираних политичких кампања.
Друштвене мреже показују садржај за који мисле да људима прија, што значи да се објављују дезинформације или лажне вијести које су шокантне, изненађујуће и дизајниране да буду у складу са предрасудама корисника.
Уз помоћ владања подацима и "војскама ботова", они који имају лоше намјере могу да намјесте систем који шири дезинформације за нечију финансијску и политичку корист.
Ту је и проблем крађе података - људи дају личне податке када се пријављују на одређене странице.
"Док се наши подаци држе на посебним мјестима, скривени од нас, губимо контролу над њима. Често немамо никаквог начина да одредимо које податке не желимо дијелити, посебно са трећим странама", напомиње Бернерс-Ли.
Ризици су још већи у државама са ауторитарним режимима, гдје колаборација власти и великих компанија доводи у ризик животе грађана.
Бернерс-Ли тврди да је софистицирано модерно оглашавање ризик за демократију.
Појавиле су се тврдње како се неки политички огласи у САД и у свијету, користе на неетичан начин, да би усмјерили гласаче на лажне вијести или их обесхрабрили да се уопште појаве на гласачким мјестима.
"Циљано оглашавање омогућава политичким кампањама да пошаљу потпуно различите, а, могуће, и конфликтне, поруке различитим групама. Је ли то демократски?", пита он.
Постоји једна заједничка црта за сва три негативна тренда - моћ огромних информативних компанија попут "Фејсбука" или "Гугла".
Пошто над њима не постоји надзор, могу имати лош утицај на грађанско друштво, преносе портали.
Зато Бернерс-Ли предлаже подстицања приватних фирми да, умјесто оглашавања, као начин финансирања користе претплату и микроисплате.
Он предлаже и више "алгоритамске транспарентности", да би људи разумјели како се доносе важне одлуке које утичу на њихове животе.
"Сви смо ми изграђивали интернет какав имамо данас", каже проналазач веба и поручује да "сада од нас зависи хоћемо ли изградити интернет какав желимо, за свакога".
Извор: СРНА